Piše Goran Kaluđerović: Petparački životi

Nama pogorelcima u ostacima te spržene šume teško je da se „oslobodimo prizora za koji su nam oči prikovane: od izgorelog drveća ne vidimo kako je postojala mogućnost da piroman ne dođe u posed upaljača i benzina“. Jednostavno rečeno, za dolazak i opstanak ove političke pošasti snosimo kolektivno odgovornost i nemo posmatramo kako se u ime institucija urušavaju ili se barem pokušavaju urušiti životi ljudi besramnim orgijanjem nedodirljivih predstavnika tih institucija.

Povod za ovaj tekst je presuda koju je Apelacioni sud izrekao Urošu Jankoviću potpredsedniku Nove demokratske stranke Srbije, čineći Urošev ali i život svakog od nas trivijalnim, ukoliko na bilo koji način ne ualzite u dil sa bestijalnim nosiocima institucionalne moći. Moj sadržajno bogat međuljudski odnos sa Urošem čini me osetljivim na nepravdu, ali i niz sudskih procesa kojima sam svedok ili i sam učesnik, a sve mi to govori koliko je naš pravosudni sistem, kao uostalom i sve druge institucije urušen.

„Potpuno nevin i bez ijednog dokaza“ Uroš je osuđen, reći će advokat i prijatelj Urošev, Dragan Palibrk. Advokat je dodao i da je navikao na „javašluk pojedinih sudija“ ali da ne razume da njegov klijent nije imao „ne fer, ne poštena već elementarna prava“ u sudskom postupku. Bahatost sudijice u prvostepenom postupku obeležena je i nesvakidašnjim postupkom „vođenja sopstvene istrage“ protiv Uroša Jankovića.

Donesena presuda u prvostepenom postupku bila je i povod za žalbu tužioca, ali, i to je jedinstveno u sudskom postupku, tužiočeva žalba je bila u korist tuženog Uroša Jankovića. Apsurdnost situacije ogleda se u tome što je Uroš osuđen za nešto za šta ga tužilac nije ni teretio već je sud osudio Uroša za potpuno drugo delo. Oštećeni golman Stojković nije teretio Uroša za prevarnu radnju i advokat Palibrk sasvim je decidiran bio kada je na konferenciji za štampu rekao da se u presudi Apelacionog suda radi „o zloj volji ili zloj nameri“ sudija koji su iskusni u svojoj profesiji.

Poentirao je advokat Palibrk stavom o nedopustivosti „zakona jačeg ili zakon sile“. „Pravosnažna odluka ne znači da je istovremeno ispravna, da je utemeljena u pravu, da je utemeljena u istini“, reći će predsednik Nove demokratske stranke Srbije, profesor Miloš Jovanović. Sve gore rečeno neće promeniti izvesnost izrečene kazne Urošu ali i taj postupak kao i još nekoliko u koje je ovaj autor upućen, govori o urušenosti našeg pravosudnog sistema.

Imam prava da govorim o sopstvenom sudskom procesu koji je po svojoj teženi benigan u odnosu na Urošev, ali sam i u takvom postupku bio svedok orkestriranih i naučenih laži „svedoka“ (čast nekolicini izuzetaka), koji će zbog sopstvenog sitnog interesa, radne pozicije ili kakvog drugog ćara, izreći ordinarne laži „očaravajući“ tobože neutralnog sudiju koji će svaku tužiocevu (moju) primedbu po osnovu pozicije jačeg sputavati. U mojoj interpretaciji, ti petparački životi tzv. svedoka, teatralna odbrana koja pravda sopstvenu ulogu radnim mestom, ili sudije čija je argumentacija krajnje selektivna, govori da niti je pravosuđe nezavisno niti je u dugoj istoriji ovog područja ono ikad i bilo.

Temeljno menjanje ovdašnjeg sistema jeste uslov opstanka ovdašnjeg naroda. Izražavamo bojazan da za tako što ne postoji onaj neophodni ljudski potencijal. Taj ljudski potencijal je na kraju krajeva i izazvao požar. Piromani su tražena „roba“. Srbija je i dalje među prvih deset zemalja po broju procesa koji su u toku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pokazuje izveštaj te institucije za 2019. godinu. Prema tim podacima, Srbija je na devetom mestu sa 1.344 postupka.

Podaci Državnog pravobranilaštva Srbije pokazuju da je država samo 2019. godine platila blizu pola miliona evra zbog izgubljenih procesa u Strazburu. Dobar razlog da se pitate zašto politička koterija ne ispunjava standard za pristup EU. Za tako što ne postoji društvena saglasnost. Lepo je živeti u sprženoj šumi i to je to.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka