Dva odlaska frau Angele

Nakon toga, umesto Vlade, dobili smo družinu Alekovih klimoglavaca u kojoj dominiraju zaštićeni svedok, svedok saradnik, lažni levičar i lažni doktor. Usput smo izgubili demokratiju i zadužili autokratiju.

Umesto nastavka borbe protiv kriminala, postali smo država u kojoj je režim srastao sa kriminalom.

Umesto profesionalnih medija imamo režimske propagandne batine, koje neistomišljenicima uništavaju život gebelsovskim kampanjama.

Klasično obrazovanje polako se u eri između dve posete, povlači pred dualnim modelom, koji "ushićenoj deci" garantuje da već u srednjoj školi mogu zadužiti svoju mašinu za kojom će raditi ostatak života, i to kao jeftina radna snaga, kako nas režim prodaje.

Umesto članstva u Evropskoj uniji dobili smo dve mačke u vreći - "Berlinski proces" i "Open Balkan".

Umesto pomaka u izgradnji mira Balkan je na ivici haosa.

Umesto politike gravitacije, čije jezgro su vrednosti, na Balkanu smo suočeni sa reinkarnacijom politika povampirenih nacionalista maskiranih u populiste.

Ništa to, međutim, nije kvarilo sreću gospođi Merkel.

Drugi put među Srbe gospođa Merkel je došla zadovoljna stanjem na Zapadnom Balkanu. I otišla je zadovoljna.

Ima i zašto. Vučić, u ulozi hostese je neukusno hvalio gošću, a za kraj je uspeo da napravi i ono srce rukama prilikom njenog ispraćaja, čime je potvrdio da je "Borat" dobio ozbiljnu konkurenciju.

Gospođa Merkel se potrudila da nam objasni da sloboda medija nija baš tako važna, jer se pravila da ne zna da je deo profesionalnih novinara, udaljen sa njene konferencije za medije. Poručila nam je i da je snaga Srbije, sa kojom se Vučić hvali, jasno ograničena interesima velikih kompanija, čak i kada njihov profit znači našu smrt. Da, govorim o "Rio Tintu".

Sve to našem neustrašivom predsedniku nije zasmetalo da frau Angeli preda izveštaj Vlade Republike Srbije o nekakvom planu vezanom za vladavinu prava. Dakle, vladavine prava nema. To znaju oboje, ali nije to više tako važno, frau Angela je dobila obećanje da će je biti. Kada, ne zna se - možda piše u izveštaju, ali on je samo za njene oči. Negde u svom tom besmislu nestala je tema Kosova i Metohije. Ona gospođi Merkel, nakon što je Vučić uspeo da na Kosovu i Metohiji od države Srbije ostavi samo jedan mobilni telefon, u koji prvaci njegove liste histerično urlaju "Aco, Srbine!", uz obavezan šampanjac, nije više u fokusu.

A, onda je Angela Merkel otišla. Dačić se smorio, taman je uvežbao Lili Marlen. Ali, kancelarka je bila u žurbi. Morala je za Tiranu.

Nikom, osim Vučića i njegove ekipe, nakon prvog odlaska Angele Merkel iz Srbije, nije bilo bolje. Nakon ovog drugog odlaska, svima je i konačno jasno, ko je pokrovitelj Vučićeve politike koja nam živote uništava mržnjom, standard korupcijom, a dostojanstvo nepravdom.

I dok Vučić pokušava da hrvatski evergrin "Danke Dojčland", kome se nekada sa Vojvodom slatko smejao, prepakuje u "Danke Angela", ostatak Srbije se dvoumi u izboru pesme. Može ono naše staro - "Aufiderzen", a može i ono Balaševićevo - "Odlazi cirkus iz našeg malog grada, širokim putem što izlazi na most, odlazi cirkus i ja se pitam sada ko je domaćin, a ko je bio gost…"

Taj stih bi možda mogao da bude okvir za portret degutantnog palanačkog poltronstva koje je Vučić demonstrirao. Taj cirkus ne mogu da sakriju idiotski tekstovi u "Blicu", gde tvrde da je kancelarka Nemačke zvanično u poseti bila samo u Srbiji. Dakle, u Tirani je gospođa Merkel, nezvanično ili ilegalno održala sastanak sa šest premijera?! Taj, za slobodne građane uvredljivi praznik poltronstva, ne može da sakrije ni Vučićev novoustanovljeni praznik zastave i njegova preskupa proslava u eri koja će se pamtiti po tome što nam se deca leče SMS-om.

Cirkus je otišao, mi smo i dalje tu, baš kao i naši problemi. Na nama je da ih rešimo. Za početak da se vratimo na izborne uslove pa onda idemo dalje. Sami ili sa partnerima iz EU okrenutim vrednostima od kojih zavisi sloboda, demokratija i budućnost.

Branko Miljuš, član Predsedništva Stranke slobode i pravde