Boško Obradović nedeljom: Dokle su stigli pregovori sa vlašću na oba koloseka?

Najbolji dokaz uspeha bojkota prošlogodišnjih izbora od strane većinskog dela opozicije jeste upravo to što je vlast sada naterana da mora da razgovara o izbornim uslovima, što je ranije bilo nemoguće. To je istovremeno i dokaz da su prošli izbori bili nedemokratski, jer zašto bi se poboljšavali izborni uslovi ako je sve bilo u redu? Aktuelni saziv Narodne skupštine u kome nema opozicije do kraja je raskrinkao nedemokratski karakter sadašnje vlasti u Srbiji i pred domaćom i pred međunarodnom javnošću, i vladajućem režimu sada treba legitimitet za sledeće izbore i novi skupštinski saziv. Tu se krije prostor za dogovor između vlasti i opozicije, ali predmet tog dogovora ne mogu biti kozmetičke izmene i bacanje mrvica sa stola vlasti već suštinsko poboljšanje svih izbornih uslova. Kao neko ko učestvuje u oba toka dijaloga mogu iz prve ruke da posvedočim dokle se stiglo i šta su očekivanja i potencijalni problemi u ovim dijalozima.

Najpre treba konstatovati da su zahtevi opozicije veoma slični i tiču se pre svega slobode medija, sprečavanja pritisaka na birače i zabrane funkcionerske kampanje, kao i provere Jedinstvenog biračkog spiska, novog sastava Republičke izborne komisije i novog načina kontrole izbornih rezultata. Ovo poslednje se odnosi na jedan od najvećih problema u izbornoj praksi, a to je da se konstantno ponavlja da se brojke o izbornim rezultatima u biračkim zapisnicima ne slažu sa stanjem u biračkim vrećama, što su pokazale razne provere u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa. Sva konkretna rešenja ovih pitanja u više navrata su izložena na oba koloseka dijaloga i sada je vlast na potezu da se izjasni o svim predlozima opozicije.

Ono što je od mojih predloga do sada prihvaćeno od strane vlasti jeste da dijalog na oba koloseka bude završen najmanje šest meseci pre prvih sledećih izbora, što u praksi znači da ako su izbori orijentaciono oko 1. aprila sledeće godine sve mora da bude dogovoreno i primenjeno u praksi najkasnije do kraja septembra ove godine. Dijalog bez stranih posrednika može biti završen i znatno pre, jer se odgovori vlasti očekuju do kraja jula, dok definitivan dogovor uz posredovanje evroparlamentaraca mora da sačeka njihov sledeći dolazak u Srbiju 17. i 18. septembra, do kada će oni dostaviti svoj dokument sa izbornim uslovima.
Drugi moj predlog koji je uvažen jeste da se na dijalog pozovu i predstavnici najvećih elektronskih i štampanih medija kako bismo direktno dogovorili ravnopravnu zastupljenost vlasti i opozicije u njihovoj uređivačkoj politici, što je njihova obaveza prema zakonu. Ono na čemu sam posebno insistirao jeste da to mora da važi u kompletnom predizbornom periodu od najmanje šest meseci, a ne samo u mesec dana koliko traje izborna kampanja. Tom pozivu do sada su se odazvali RTS, RTV, TV PRVA i TV B92, od kojih se očekuje da dostave konkretne planove informativnih programa od 1. septembra.

Treća stvar na koju su pregovarači iz vlasti pristali jeste da se formira zajednička Radna grupa vlasti i opozicije koja će pregledati birački spisak i utvrditi sve nepravilnosti u njemu, kao i u daljem baratanju sa njim na biračkim mestima. Konačno, četvrta stvar koja bi mogla biti dogovorena jeste da se svi zapisnici sa biračkih mesta odmah skeniraju i objave na sajtu RIK-a, kao i svi prigovori i sve odluke po prigovorima od strane RIK-a i Upravnog suda. Sve ovo jesu određeni pomaci u dijalogu, ali smo još uvek daleko od zadovoljavajućih krajnjih dogovora.

Ono oko čega vlast neće da razgovara jeste razdvajanje izbora i zabrana da nosilac liste na izborima bude neko ko nije kandidat za poslanika ili odbornika i ko nema prebivalište u toj izbornoj jedinici. Takođe, vlast nije spremna da se u ovom trenutku otvori dijalog o promeni izbornog sistema, a tvrde i da neće biti promene visine izbornog cenzusa, već da obe teme treba ostaviti za nastavak ovog međustranačkog dijaloga nakon sledećih izbora. Najteže će biti napraviti pomake u onome na čemu vlast bazira svoj izborni uspeh, a to je pritisak na birače i funkcionerska kampanja. O tome, kao i oko toga kako urediti RIK, vodiće se najveće polemike u nastavku oba dijaloga.

Cilj učešća delegacije Srpskog pokreta Dveri u ovim razgovorima jeste da iz oba toka pregovora izvučemo maksimum za poboljšanje izbornih uslova u Srbiji, kako bi sledeći izbori bili znatno više slobodni i pošteni nego do sada. Šta uspemo u dijalogu u Narodnoj skupštini bez stranog posredovanja biće na korist i kolegama iz bojkot opozicije, kao što će ono za šta se izborimo u dijalogu uz posredovanje delegacije EP u Palati Srbija biti na korist i svih onih koji ne žele strano posredovanje. Jedina dobra stvar u svim ovim otezanjima i kašnjenjima sa ostvarivanjem konačnog sporazuma između vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova jeste što ćemo u dijalogu u Skupštini imati odgovore vlasti do kraja jula i veoma brzo znati na čemu smo u ovom koloseku dijaloga, kao i to što ćemo onda dodatne korekcije i poboljšanja moći da izvršimo u završnom dijalogu uz posredništvo evroparlamentaraca u septembru.

Vlast je nesumnjivo priterana uza zid da mora da izađe u susret zahtevima opozicije, ali moramo biti oprezni da njihovi odgovori na naše zahteve ne budu čista kozmetika i neki novi pokušaj fingiranja i zamajavanja. U tom slučaju moramo se spremiti za neke druge oblike pritiska na vlast, jer se više ne smeju dozvoliti lažni i nedemokratski izbori u Srbiji. Za sve je mnogo bolje da se dogovorimo i da se onda snage odmere na fer izborima, a ne ponovo na ulici kao pre tačno godinu dana, kada je režim brutalnom intervencijom policije na silu branio svoje nerazumne odluke.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri