Boško Obradović nedeljom: Kako do poštenih izbora?

Postoji mogućnost da prvi kolosek dijaloga bez stranih posrednika bude završen do dolaska delegacije EP u Beograd u julu mesecu i da se potom ta dva koloseka spoje u jedan. Našim evropskim kolegama se očito ne žuri koliko nama jer vreme do sledećih izbora ubrzano curi i sve ga je manje. Ako smo se na oba koloseka dijaloga dogovorili da dijalog mora biti završen i dogovor primenjen najmanje šest meseci pre prvih sledećih izbora u Srbiji, to onda znači da je ostalo samo još dva meseca leta za završne pregovore i dogovore.

Glavna stvar koja nije rešena jeste status vanrednih parlamentarnih izbora i da li će oni biti istovremeno sa predsedničkim i beogradskim krajem marta ili početkom aprila sledeće godine, pre njih ili će možda čak biti odloženi za kasnije uprkos obećanjima predsednika SNS nakon prošlogodišnjeg uspeha bojkota izbora na svim nivoima.

Drugo ključno pitanje je da li će se postojeći izborni cenzus od 3% menjati ili ne, iako vlast tvrdi da promena visine izbornog praga neće biti. Predstavnicima vlasti koji su toliko puta do sada slagali i izneverili svoja obećanja ne može se lako verovati na reč, pa ove dve ključne teme ostaju pod znakom pitanja sve do samog kraja pregovora.

Što se tiče ostalih tema one su sve stavljene na sto i mora se priznati da - za razliku od prošle godine - vlast ovoga puta otvoreno razgovara o svim ključnim problemima izbornog procesa u Srbiji: neslobodi medija, funkcionerskoj kampanji, pritiscima na birače, zloupotrebama biračkog spiska...

Po prvi put čelnici javnih medijskih servisa RTS i RTV seli su za sto sa opozicijom i imaju obavezu da ponude paket emisija u kojima će opozicija biti mnogo više zastupljena nego do sada, na šta ih inače obavezuju Ustav i postojeći medijski zakoni koje oni neprestano krše. Takođe, biće formirana i posebna komisija u kojoj će se naći i predstavnici opozicije za kontrolu i reviziju Jedinstvenog biračkog spiska, kako više ne bi bilo sumnji u manipulacije sa JBS-om.

Opozicija je otvorila mnoga ključna pitanja: da li nosilac izborne liste može biti neko ko nije kandidat na izborima i nema prebivalište na toj izbornoj jedinici, kako će funkcionisati stalni sastav RIK-a kada se on popunjava iz redova poslaničkih grupa a u sadašnjem sastavu Narodne skupštine uopšte nema opozicije, da li treba smanjiti broj potpisa koji je potrebno predati za izbornu listu, kako omogućiti da se uz pomoć opštinskih overitelja ne stvaraju gužve sa angažovanjem notara za skupljanje potpisa, zašto opozicija ne može normalno da koristi sale mesnih zajednica i druge javne prostore za sastanke, itd.

Posebna pitanja se tiču izbornog dana i zaštite izbornog prava, odnosno kako da odmah nakon završetka brojanja glasova svi zapisnici sa biračkih mesta budu skenirani i javno dostupni na sajtu RIK-a, kako da se iskontroliše rad Statističkog zavoda i unos izbornih rezultata iz zapisnika, kako da se ubrza rad upravnih sudova po prigovorima, kao i kako da se povećanju kazne za krivična dela kupovine glasova, zloupotrebe biračkog spiska, pritisaka na birače i drugih vidova kršenja zakona.

Važno pitanje je i da se sva finansijska sredstva koja su predviđena za izbore podele svim izbornim učesnicima pre izbora, a ne kao što je do sada bio slučaj da se deli samo 20% predviđenih sredstava, a preostalih 80% ide onima koji uđu u Parlament, što je besmisleno jer njima već sleduju posebna sredstva za parlamentarni rad. Na neki način treba ograničiti i ukupna finansijska sredstva koja mogu da se potroše u izbornoj kampanji da novac ne bi igrao glavnu ulogu u politici, kao i funkcionersku kampanju koja jednostavno treba da bude zabranjena u toku izbornog procesa, tj. državni funkcioneri mogu da rade svoj posao i otvaraju razne renovirane ili novoizgrađene objekte i druge investicije, ali bez objava u medijima.

Sve su ovo bitna pitanja na koja se tek očekuje odgovor predstavnika vladajućeg režima u ovom međustranačkom dijalogu, jer većina ovih pitanja direktno pogađa režimske uhodane metode ostvarivanja protivzakonite prednosti u odnosu na političke protivnike. Niko ne očekuje da se svi nagomilani problemi sada mogu rešiti niti je realno da će vlast i opozicija biti ravnopravno predstavljeni u medijima, ali definitivno sve ne može ostati kao što je bilo do sada, što je bio i razlog bojkota izbora od strane opozicije.

Konačno i najvažnije pitanje ovog dijaloga tiče se dogovora oko formiranja jednog zajedničkog nadzornog organa u kome bi svoje predstavnike imala i opozicija, a čiji bi zadatak bio da isprati primenu konačnog sporazuma između vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova, kao i da nadgleda i kontroliše kompletan predizborni i izborni proces, kako bi po njegovom okončanju svi mogli da kažemo da smo imali slobodne i poštene izbore. Bez ove vrste garancija vlastima se ništa ne može verovati čak ni na potpisanu reč.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri.