SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Rođendanska platforma

Originalno bi bilo i da se za Vučićev rođendan nosi štafeta. I to u obliku poligrafa. Da bude što praktičnije. Tako da, u koje god mesto da stigne, ljudi će, uz aplauze i pesmu, moći nesmetano i da se testiraju. Pa ko, daleko bilo, padne na poligrafu, imaće mogućnost da preko reda primi vakcinu i to onu koja momentalno ubija svaku potrebu za istinom. Najefikasnijom su se pokazale one pristigle iz Severne Koreje. Te vakcine razvijaju, za kratko vreme, ogroman broj antitela koja sprečavaju istinu da dođe i nepotrebno razori ljudski organizam. Stručnjaci iz vladajuće SNS partije se hvale da će uskoro i naš Torlak proizvoditi modifikovanu vakcinu koja će osim što izoluje istinu, istovremeno uništavati svaki mogući virus pobune, kao i želje za bilo kakvim promenama. Ukoliko se pokaže uspešnim, to će biti velika izvozna šansa za našu zemlju. Bar dok dr Kon ne utvrdi da li je narod u Srbiji stekao kolektivni imunitet na istinu.

Štafeta u obliku poligrafa bi trebalo da krene iz Karlobaga i pre nego što stigne u Srbiju, najpre obiđe sva mesta gde su srpski radikali predvođeni crvenim vojvodom od zarđale kašike ratovali. I to kao dobrovoljci, šireći regionalnu ljubav prema automobilima i beloj tehnici. Štafeta bi išla, naravno u koloni, na traktorima, kako bi svi mogli videti dokle je dogurao balkanski ekonomski tigar. Na tom putu suočavanja, susedima različitih veroispovesti i nacija biće dozvoljeno da se besplatno testiraju na poligrafu.

Štafeta bi potom prenoćila u Čipuljićima, odakle je i stigla svetlost slobode i demokratije na Balkan, koja toliko zaslepljuje srpsko stanovništvo ma gde živelo, da je Vučić prinuđen, da im kao slepcima isplati ponekad 100, a ponekad dva puta po 30 evra.

Vučićev rođendan, osim svečarske atmosfere i tradicionalnog nošenja štafete bi mogao da postane i dan pomirenja i međustranačkog dijaloga. Gde bi se predstavnici opozicije, kojima je Vučić sakupljao potpise, smanjivao cenzus i obećao sigurne plate u Parlamentu, izvinjavali onima koji su bojkotovali izbore, što su se sa njima javno sprdali, nazivajući ih raznim uvredljivim imenima, objašnjavajući kako je Sporazum sa narodom običan performans...

Istovremno bi i sam narod mogao da uputi kolektivno izvinjenje onima koje je podržavao odlučno u bojkotu, sve u nadi da će im bojkot opozicija to oprostiti, jer u pitanju je naivnost, mladost i političko neiskustvo naroda spremnog da baš svakome i u sve poveruje. Posebno dokazanim preletačima.

Iz toga bi, a kako drugačije nego na Vučićev rođendan, mogla da proistekne objedinjena platforma za izbore, kojom će se umesto državnih zastava mahati tom istom naivnom narodu. Bar dok ne postignemo kolektivni imunitet na istinu. Do tada opez, socijalna i svaka druga distanca, posebno od onih za koje verujete da su vas izneverili, prevarili i izdali, da bi kao i uvek zadovoljili svoje lične interese. Uz dodatno upozorenje da su maske obavezne, jer i opozicija ima svoje Pilje i Kebare.

Da nije Vučićevog rođendana mi zapravo ne bismo znali koliko smo istovremeno uspešni i jadni u borbi da istina nikada ne ugleda svetlost dana. Zato bi osim putujuće poligraf štafete bilo neophodno osmisliti i plakete koje bi se svake godine za Vučićev rođendan dodeljivale najzaslužnijima. Primera radi, za medijske slobode – spaljena kuća novinara Jovanovića, za bezbednost – 6 metaka u leđa Oliveru Ivanoviću, za ravnopravnost među polovima – Jutka, za istopolne zajednice – Dmitrović i Čomić, za jezičke inovacije i poljoprivredni rasad – Vulin, za respiratorne infekcije – Stefanović, za lažne diplome – Mali, za rad, socijalna i porodična pitanja – Vučić, za vernost i istrajnost – Veran Matić, za fotografiju i mladalački zanos – Danilo Vučić, za umetnost i freskoslikarstvo – Gašić, za uslužne delatnosti – Čanak, Čeda, Šešelj (dopuniti niz prema nahođenju)...

Do tada svakom biraču po platforma sa Vučićevim likom. Dosta je bilo pašteta i sendviča. Mi smo, ipak, zemlja na putu ka Evropskoj uniji, a na ovakvom predsedniku nam ionako zavidi čitav svet.