Kad se utopiš u blato i prodaš dušu đavolu

Veoma uspešni novinar, autor mnogih značajnih reportaža, intervjua, filmova i nekoliko knjiga, bivši narodni poslanik naprednjaka, iznenada je 2019, u svojoj 69-oj godini života, uskočio u diplomatsko odelo i to ni manje ni više nego u Moskvi. Bilo je to ne malo iznenađenje za veći deo srpske javnosti, naročito one političke, koja je u Lazanskom uvek videla novinara, nesumnjivo odličnog, ali ništa više od toga.

Na iznenađenje nekih od nas, nekako neosetno, tamo negde iz trećeg reda, krenuo je Lazanski u pohod udvaranja vođi naprednjaka, a sve krijući se iza maske navodne nestranačke ličnosti, koja je eto, oduševljena mudrom politikom i veličanstvenim delima velikog šefa, koji Srbiju vodi pravim putem u zlatno doba.

Tako se već 2016. godine Lazanski uveliko pojavljivao na predizbornim skupovima naprednjaka gde je uverljivo govorio o ličnom prepoznavanju nevidljive "vizije" koju sa sobom nosi Aleksandar Vučić, priznajući javno da "nema političko iskustvo", bez obzira što je na listi naprednjaka.

Članstvo u Srpskoj naprednoj stranci je uporno negirao po svaku cenu, valjda i sam svestan da je prodao dušu đavolu, pljunuvši na svoj zavidni minuli rad. Tako se Lazanski dobrovoljno utopio u smrdljivom blatu naprednjačkog novinarenja. Očito je brzo shvatio gde je on, a gde su oni, pa je krenuo u napad na vađenje iz živog blata, koje se sretno po njega, uz odgovarajući vokabular, okončalo diplomatijom.

Treba pretpostaviti da se šef puno obradovao mogućnosti da u svojim redovima ima kadar koji ume da piše, čita i govori, a da sve to nije "naučio" na šalter-kiosku ispred Sava centra, pa se odlučio da Lazanskog ipak pošalje na Kremlj.

Šta je Lazanski do skora radio u Moskvi, ne znamo pouzdano, ali vidimo da su srpsko-ruski odnosi na permanentno silaznoj putanji. Gotovo sigurno tu nema njegove krivice, jer u ovakvoj državi on je samo protokolarno mesto za vijorenje zastave Srbije u Rusiji. Sigurno je da ga ni šef, a ni doskorašnji ministar srpske diplomatije, nisu opterećivali da se bavi diplomatijom. I tako, diplomatski zaludan, novinarski primiren, filmski preosvetljen, Kovidom anesteziran, Lazanski odluči da izvede podvig, da domaćinski sredi oronulu zgradu ambasade. I svaka mu čast na tome! Po sopstvenom priznanju, pronašao je par "sponzora" iz Srbije, koji su uložili 350.000 eura u rekonstrukciju ambasade Srbije u Rusiji.

„Državu to nije koštalo ništa (napomena: nisam istraživao da li sponzori uredno plaćaju sve dospele obaveze prema državi). Zgrada ambasade, 184 prozora nisu imali lim, kapalo je na beton. Mi smo sve to obnovili, promenili fasadu, napravili ne običnu, već plastificiranu da možete da je perete“, pohvalio se Lazanski, gostujući u emisiji Fokus na B92.

Kome će i kada u Moskvi pasti na pamet da pere fasadu ambasade, biće dostojno disertacije nekog novog/starog naprednjaka. I sam Lazanski je dovoljno obrazovan da razume kako to ide sa disertacijama kod naprednjaka, samo mu fali još jedan odlučan korak...

I napravio ga je Lazanski, obojio je fasadu u boje fudbalskog kluba Crvena zvezda! Nema to nikakve veze sa dokazanim velikim fanovima „delija“, braćom Vučić, već se radi o vrhunskom entizijazmu fanatičnog navijača Lazanskog.

Eto nama novog doktora naprednih nauka! Bravo (dr) Miroslave Lazanski!

I bivši ambasador SRJ u SAD, dr Milan St. Protić, "proslavio" se namerom da "osvešta“ ambasadu SRJ u Vašingtonu, posle čega je odmah bio smenjen od strane onih koji su 2001. godine razumeli, znali i vodili diplomatiju.

Niti je ambasada hrišćanska ustanova, niti fudbalski klub! Ambasada predstavlja celovitost harmonične raznolikosti jedne države i svih njenih građana. Ambasada je predstavljanje svih nas, bez obzira na religiju, boju kože, nacionalnost, ili navijačka opredeljenja. Niko nema pravo da pretvara zgradu ambasade u simbol jednog fudbalskog kluba!

Sudeći po objavljenim fotografijama nove fasade, moguće je popraviti štetu tako što bi njegova ekselencija, ambasador (dr) Miroslav Lazanski, mogao da „diplomatskim“ jezikom objasni da rečeno nije izrečeno, a izvedeno nije učinjeno, već da je namera bila barem na fasadi izgladiti silazne srpsko-ruske odnose tako što smo pomešali sve naše i njihove boje, crvenu, belu i plavu, u spektar zajedničkog prijateljstva i razumevanja.

Probajte da se mešate u svoj posao (dr) Lazanski, izvadite se iz naprednjačko-navijačkog mentaliteta i postanite diplomata koji zastupa svoju državu u svom bogatstvu njene raznolikosti! Ako smo od Vas dočekali ovo, čemu da se nadamo od Incitatusa Kosovusa?

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a