Piše Goran Kaluđerović: Nedelo bratstva

Sve njegovo kazivanje počiva na "pomirenju sa stvarnošću" tako što istu umešno uobličava. Hoće da naglasi da kod njega i njegove bratije politička sfera ne postoji zbog "zadovoljstva, dobiti, privrženosti i želje za gospodarenjem", već zarad opšteg dobra. Sa uvek jasnom porukom oponentima i javnosti Srbije: "ne vredi ljudi, neće vas".

Sve ono što danas postoji u Srbiji, u političkoj sferi, priviđenje je demokratije, urušene i pre ali galopirajuće nakon predsedničkih izbora 2017. godine. Po već klasičnom obrascu prema kojem se izbori u Srbiji dobijaju uz kabadahije, bitange, medije, laž, strah, novac i projekcijom svetle budućnosti, tako je i AV došao do mesta predsednika Srbije. Izborima koji nisu bili ni slobodni ni pošteni. Istina, formalno postoje politički oponenti i politička konkurencija, ali na regularan i demokratski način ona ne može da pobedi. Zato se takvi režimi zovu u političkoj teoriji hibridni politički režimi o čemu izveštava i Freedom house. Zato je on nelegitimno izabrani predsednik Srbije. Tačka.

Potpisnik ovog teksta smatra da demokratska praksa i politički sukobi mogu učvrstiti jedno društvo, gde, ukoliko se sukobi reše na demokratski način sistem je konsolidovan i obratno, ukoliko nema takvog rešenja sistem je porozan. Sve nakon predsedničkih izbora iz 2017. godine pa do ovih poslednjih bilo je u znaku galopirajućeg urušavanja institucija.

Demontaža institucija značila je oduzimanje sadržine njihovom postojanju i montiranje istih po ukusu svih onih mračnih tipova, koji su po mantri nelegitimno izabranog predsednika Srbije razumeli institucije kao prostor za ispoljavanje gole moći. Parlament, vlada, regulatorna tela, na kraju i organizacije civilnog društva, sve je izloženo poruzi i obesmišljavanju. Štaviše, i u onim tradicionalnim nepristrasnim institucijama kao što su pravosuđe ili univerzitet uvedena je borba za naklonost sa svim pratećim instrumentima za ostvarivanje tog uticaja (primer je Prekršajni sud u Beogradu - Direktno).

Svi ti ljudski resursi oko bratije na vlasti najbolje je opisao lekar iz Novog Pazara tretirajući ih kao "dno na vrhu vlasti" (Direktno). Visoka je cena koju će Srbija platiti za taj politički škart. Koliko god prikazivao Srbiju kao idealnu zemlju, koja je to postala, valjda, zahvaljujući entizijazmu bratije koja ju je okupirala, ona je po svim parametrima periferna kapitalistička zemlja. Sposobni da gospodare samo nad onom ruljom koja uživa blagodeti srpskog kaveza, gde je svaki odlazak na miting nešto kao odlazak na izlet, koja bespogovorno prihvata svaku laž kao političku mudrost, gde je rajinski mentalitet njihov odgovor na izazov stvarnosti, dakle, na tom biračkom telu temeljiti sopstvenu vlast jeste legitimno ali uz druge regularne izborne uslove, kojih dakako nema. Tom biračkom telu ne vredi pričati o slobodi, pravdi, demokratiji, jer to ima isti učinak kao pričati pripadnicima Kju Kluks Klana o Deklaraciji o ljudskim pravima. Ovi bi potonji možda i prihvatili crnce, ali pod uslovom da izvrše kolektivno samoubistvo, kao što bi ona nedemokratska Srbija prihvatila sve civilizovane vrednosti pod uslovom da se ne dira vođa. Jedino što još u Srbiji nije poraženo jeste istina čija moć potiče od nje same i koliko god vlastodršci želeli da je unište putem ubeđivanja i prinude, nisu bili kadri da stvore zamenu za nju. A i kako bi!

Nesposoban da bilo šta sam uradi, došavši do vlasti pod skutom Nikolića, na matrici đilkoškog ponašanja, siguran u gomili a nespokojan za bilo kakvo ukrštanje činjenica, glumac koji govori "ono što nije tako, jer želi da stvari budu različite od onog što jesu", nedolično se ponašajući u javnosti, pokušava da stavi Srbiji brnjicu, da bi sakrio sopstvena a i nepočinstva svog političkog bratstva.

Odgovor demokratske javnosti, Palmerove packe, uskraćivanje čestitki zbog nelegitimnih izbora, umesto da ga zabrinu, skorojevićki ga postavljaju da se kočoperi i entuzijastički dokrajči sve ono što odlikuje pristojno društvo. Svi pozivi na promenu sistema mogu se razumeti i kao potreba da se institucijama vrati oduzeta sadržina, uspostavi ravnoteža vlasti, gde se poštuju izborna pravila i pravila korišćenja javnih resursa.

Kako sada stvari stoje, to je uverenje jednako onome o poštovanju Deklaracije o ljudskim pravima kod pripadnika Kju Kluks Klana. Dakle, nikakvo. Promeniti sistem, vratiti sadržinu institucijama, generalno, uspostaviti demokratiju, mogu samo oni koji će se frontalno postaviti spram tog bratstva. Oni su bojkotovali izbore.

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka