Pa, dobro, bre, ko je onda normalan?!

To što on, kada proceni da treba da ostane "po strani", zaduži svoje dužnike da ospu drvlje i kamenje po nekom ko je "skrenuo sa puta", istovremeno govori o njegovoj veštini vladanja, ali i o kvarljivosti ljudskog karaktera.

Reč je o Novaku Đokoviću.

Vučić, onako "demokratski", kaže kako nikada neće da zameri Novaku što je on stao na stranu studentsko-građanskog protesta, na stranu gospođe Dijane Hrke, jer on je bio i ostao veliki sportista. I Novakova je slobodna volja da iskaže svoj politički stav o svemu što se dešava u Srbiji, kaže predsednik. Ali, jednim okom namigne svojim doživotnim dužnicima koji, odmah, ukapiraju šta im valja činiti.

A, ti dužnici su u sav glas, do juče, kovali u zvezde tog istog Novaka kao: ponos Srbije, nepobediv, najbolji teniser svih vremena, divan čovek… Dakle, sve ono što je Novak, uistinu, bio i ostao.

No, na nevidljivi mig Vučića, ko će drugi da sve to "zaboravi" i da pred domaćom i svetskom javnošću sve baci pod noge, omalovaži i uvredi Novaka, do takozvani novinar Dragan J. Vučićević.

Đoković je, kaže, propali teniser!?

Dobro, Draganu možemo i da oprostimo. Jer, uvek je bilo i biće pojedinaca, takvog kova, kojima se sve oprašta iz samilosti.

Ali, sadašnji u nizu ministara Boris Bratina nije časio ni časa da se pridruži ekipi koja će omalovažiti i uvrediti Novaka.

Dojučerašnji profesor filozofije se na jednoj od silnih "nezavisnih" televizija na kojima je ministar Bratina, gotovo, svakodnevni gost, pitao se i pitao javnost: Ako neko dnevno sto puta udara lopticu u zid, može li taj da bude normalan?

Da sada ne raspredamo priču samo da, sledeći logiku ministra Bratine, zaključimo da su svi sportisti na svetu oduvek - nenormalni ljudi!

Nema tog sporta u kome oni koji su mu se posvetili sa željom i namerom da postignu vrhunske rezultate, svakodnevno na treninzima satima ne trče, skaču, plivaju, rade razne vežbe, udaraju satima lopticu o zid, provode sate u teretanama, ne analiziraju šahovske kombinacije…

Mogu li to da budu normalni ljudi, pitanje je za ministra Bratinu.

Hajde da, onda, postavimo i ovo pitanje: Ako je profesor Bratina do juče ili vozio svoj polovni auto, ili nov kupljen na kredit, ili je čekao autobus gradskog prevoza, a preko noći dobio službeni "Audi" ili "Mercedes", svog ličnog šofera, kabinet, sekretaricu, savetnike, telohranitelje, visoku sigurnu platu, postao gost na svakoj režimskoj televiziji, počeo da žari i pali po društvenim oblastima bio nadležan za njih ili ne bio, može li čovek, u tako naglo izmenjenim okolnostima, da ostane normalan?

Odgovor na ovo pitanje bi mogao da bude uteha Novaku Đokoviću.

Živan Haravan