Šešelj i Vučić zajedno - strah, neizvesnost, izolacija, uplakane majke, crne marame, krvave košulje...

Naprednjaci su odlučili da će se, nakon 15 godina, opet ujediniti s bivšim kolegama - originalnim radikalima. Nadaju se pobedi, a Vojislav Šešelj veruje da bi mogao da se vrati na vlast u Beogradu. 

Jer, Vučić je najpre najavio da će se u ovoj kampanji aktivirati Tomislav Nikolić, nekada predsednik najpre radikala, a onda i naprednjaka, da bi u sredu stigla najava Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke, da će u koaliciju na beogradskiim i lokalnim izborima sa naprednjacima, kojima će pružiti podršku i posle parlamentarnih izbora, ako to bude neophodno.

Sve nas to vraća u mračne devedesete, kada su "jahači radikalske apokalipse" bili upravo Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Da podsetimo, na parlamentarnim izborima održanim u septembru 1997. izborni slogan Srpske radikalne stranke glasio je: "Mi dolazimo". Šest meseci kasnije, 24. marta 1998. radikali su prvi put ušli u republičku vladu. Tokom šest godina postojanja i četiri godine učešća u parlamentu već bilo jasno o kakvoj je stranci zapravo reč. Međutim, tek će zahvaljujući lokalnim izborima održanim 3. novembra 1996. postati jasno kako SRS vlada. Na tim izborima, naime, SRS je dobio većinu odborničkih mesta u Zemunu, predsednik stranke Vojislav Šešelj izabran je za gradonačelnika - i tu počinje haos.

Na samom početku radikalske vlasti, hala "Pinki" predata je na upravljanje Aleksandru Vučiću i postala glavno zborno mesto masovnih stranačkih skupova. U međuvremenu, u zgradi je izbio veliki požar, a Vučić je obećao da će krivac biti otkriven za tri dana, što se nije dogodilo.

Teror SRS se nastavio. Iz Stare kapetanije izbačena je gradska biblioteka stara 175 godina, a jedan deo zgrade iznajmljen je na 30 godina politički podobnom članu. Ispostavilo se da je on kafedžija, na čijem se meniju, u znak zahvalnosti stranci, našla i "četnička pljeskavica" s krstom i četiri ocila. Uprkos takvim i sličnim zloupotrebama, najvećim skrnavljenjem ipak se smatra ono što su radikali učinili sa zgradom Magistrata, podignutom u XVIII veku i u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika.

Građevina je najpre renovirana iz opštinskog budžeta, ali bez osvrta na činjenicu da je reč o spomeniku koji treba očuvati u prvobitnoj formi - autentični prozori zamenjeni su metalnim plastificiranim, enterijer je potpuno izmenjen, srušeni su autentični dimnjaci, fasada je neadekvatno obojena, u dvorištu, koje je inače arheološki teren gde su nađene rimske iskopine, izgrađen je tržni centar.

Golgota Srbije pod ovom strankom se nastavila. Skupština Udruženja režimskih novinara Srbije održana je 13. juna 1998. Obraćajući se prisutnima, tada već ministar informisanja Aleksandar Vučić, istakao je da su se "neki mediji javno stavili u službu nekih svetskih moćnika u vođenju specijalnog rata protiv Srbije".

Već 20. oktobra, po hitnom postupku, usvojen je Zakon o informisanju. Prva žrtva sudije za prekršaje bio je "Evropljanin", koji je po odluci obznanjenoj u noći između 23. i 24. oktobra, tri dana posle usvajanja Zakona, a na osnovu tužbe organizacije poznate pod imenom Patriotski savez Srbije, morao da plati 2.400.000 dinara. To je, naravno, bila samo jedna od mnogih žrtava, a suđenja medijima, zaplena njihove imovine i tiraža postali su redovna pojava. Vlasnik "Evropljanina" i "Dnevnog telegrafa" Slavko Ćuruvija, ubijen 11. aprila 1999. godine.

- Kada god su Šešelj i Vučić bili na vlasti, živeli smo u strahu i neizvesnosti, izolovani i posvađani sa svetom. Kada god su Šešelj i Vučić donosili odluke, iza njih su ostajale uplakane majke, crne marame i krvave košulje. Kada god su radikali vladali - Srbija je nazadovala - izjavio je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

U okviru kampanje za predsednika Srbije  2017. lider radikala Vojislav Šešelj je posetio Valjevo. U obraćanju medijima Šešelj je rekao da između njega i Vučića nema mnogo razlika. I nema, to treba imati na umu 17. decembra.