KATASTROFA NA POMOLU: More "guta" Nju Orleans iz dana u dan, 360.000 ljudi pred prinudnim iseljenjem (VIDEO)

Studija navodi da će porast nivoa mora i ubrzana erozija močvarnih područja u južnoj Luizijani dovesti do toga da šire područje Nju Orleansa bude potopljeno u roku od nekoliko generacija, a da bi grad do kraja veka mogao da bude okružen Meksičkim zalivom, prenosi "Gardijan".

Istraživači upozoravaju da region suočen sa kombinacijom porasta nivoa mora, jačanja uragana i propadanja obale usled industrijskog eksploatisanja nafte i gasa predstavlja jednu od najugroženijih obalskih zona na svetu.

Prema procenama, jug Luizijane bi mogao da doživi porast nivoa mora od 3-7 metara, kao i gubitak tri četvrtine preostalih močvarnih područja, što bi dovelo do pomeranja obale i do 100 kilometara u unutrašnjost.

Time bi bili ugroženi i Nju Orleans i Baton Ruž.

U studiji se ocenjuje da je region već "prešao tačku bez povratka" i da su potrebne hitne mere za organizovano preseljenje stanovništva, uključujući oko 360.000 ljudi koji žive u Nju Orleansu.

Iako su milijarde dolara uložene u sisteme odbrane od poplava nakon uragana Katrina 2005, naučnici upozoravaju da postojeće brane i pumpe dugoročno neće biti dovoljne da zaštite grad.

- Nju Orleans je u terminalnom stanju, pitanje je samo koliko mu je vremena ostalo - rekao je jedan od autora studije sa Univerziteta Tulane, dodajući da je realan vremenski okvir nekoliko decenija, a ne vekova.

Studija upozorava i na već prisutne gubitke zemljišta: Luizijana je od 1930-ih izgubila oko 5.180 kvadratnih kilometara obale, a dodatni gubici se očekuju u narednim decenijama.

Proces erozije je toliko brz da se, prema podacima, površina veličine fudbalskog terena gubi svakih 100 minuta.

Autori ističu da bi vlasti trebalo da počnu plansko preseljenje stanovništva, počev od najugroženijih zajednica, uz razvoj infrastrukture u bezbednijim oblastima severno od Nju Orleansa.

Iako neki stručnjaci smatraju da grad neće nestati u kratkom roku, upozoravaju da je dugoročno suočen sa ekstremnim rizicima i da će postepeno napuštanje već početi zbog rasta troškova osiguranja i sve većih klimatskih rizika.