TRAMP NEĆE POMOĆI EU mora sama da se brani

Evropska komisija hoće da ponovo aktivira gotovo zaboravljenu klauzulu iz Ugovora o EU – koja obavezuje članice na uzajamnu pomoć u slučaju napada. Stavovi članica su o tome podeljeni, a Švedska ima predlog. Do sada se većina članica EU oslanjala na član 5 ugovora NATO, koji takođe obavezuje članice na uzajamnu pomoć - ali malo ko još veruje da bi predsednik SAD Donald Tramp pritekao u pomoć u slučaju napada. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen  još je u februaru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji poručila: "Verujem da je došlo vreme da se oživi evropska klauzula o uzajamnoj pomoći. Uzajamna pomoć u okviru EU nije opcija, već obaveza."Juraj Majcin, analitičar za bezbednosnu i odbrambenu politiku u briselskom Evropskom političkom centru, rekao je za Dojče vele da je glavna razlika između klauzula o uzajamnoj odbrani u EU i NATO u načinu na koji bi pomoć u odbrani trebalo da bude pružena. Dok se klauzula EU u velikoj meri zasniva na međuvladinoj i bilateralnoj pomoći, NATO-ova klauzula o kolektivnoj odbrani odražava širi, strukturni princip odvraćanja.Bezbednosni analitičar Majcin, međutim, upozorava da su u oba slučaja klauzule o kolektivnoj odbrani primenjene kao odgovor na događaje "za koje zapravo nisu bile zamišljene". Klink se slaže s tim i ističe da se Francuska 2015. suočila "sa terorističkim napadom, ali ne i sa velikim vojnim napadom", zbog čega član 42.7 i dalje ostaje u velikoj meri neproveren u praksi. Jedan visoki zvaničnik EU odmah na početku jasno stavlja do znanja o čemu je reč: funkcionalna klauzula o uzajamnoj pomoći učinila bi Evropsku uniju kredibilnijom, a u slučaju napada ne bi gubili dragoceno vreme. Tako stoji u zapisniku koji imaju na uvid magazin ARD-a "Report Mainz" i "Špigl".