Nafta ide na 200 dolara po barelu? KRIZA kuca na vrata

Nakon napada SAD i Izraela na Iran 28. februara, tržišta su reagovala rastom cena, koje su već 9. marta dostigle gotovo 120 dolara.

Od sredine meseca nisu padale ispod 100 dolara, dok su najnoviji sukobi, uključujući napade na energetska postrojenja u regionu, pogurali cenu na više od 108 dolara. Ključni faktor daljeg rasta je Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetskih isporuka nafte. Saobraćaj je gotovo stao, a procene ukazuju na dnevni manjak od oko 10 miliona barela na globalnom tržištu, piše Kamatica.

Analitičari upozoravaju da bi cena nafte Brent uskoro mogla da dostigne 150 dolara, dok se nivo od 200 dolara više ne smatra nemogućim scenarijem. Pojedine bliskoistočne vrste nafte već su premašile prag od 150 dolara.

Za poređenje, najviša cena nafte Brent ikada zabeležena bila je 147,50 dolara po barelu 2008. godine, na vrhuncu globalne finansijske krize. U današnjim dolarima, taj istorijski maksimum odgovara oko 224 dolara, što daje okvir za razumevanje potencijalnog uticaja današnjeg kriznog scenarija.

Iako su države najavile oslobađanje strateških rezervi, stručnjaci ističu da to neće u potpunosti nadoknaditi prekid isporuka.

Dalji rast cena zavisiće pre svega od trajanja blokade moreuza. Visoke cene imale bi ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju. Prema procenama, rast od 10 odsto mogao bi da poveća inflaciju za 0,4 odsto i uspori ekonomski rast.

Dok deo analitičara smatra da je skok na 200 dolara realan u slučaju dugotrajnog poremećaja, drugi ukazuju na povećanu proizvodnju i alternativne rute snabdevanja kao faktore koji bi mogli da ublaže pritisak na tržište.

U konačnici, kretanje cena zavisiće od odnosa ponude i potražnje, odnosno od toga koliko dugo će tržište izdržati pre nego što visoke cene počnu da smanjuju potrošnju.