Rijad na prekretnici: Rat sa Iranom ili očuvanje krhke ravnoteže na Bliskom istoku

Kako se sukob između SAD i Irana produbljuje, Saudijska Arabija se sve više pomera iz zone indirektnog sukoba u potencijalno direktno učešće u sve oštrijem ratu koji potresa čitav region.

Serija iranskih napada na energetsku infrastrukturu i bezbednosni pritisci na Rijad stvaraju uslove u kojima bi odluka o vojnom odgovoru mogla da postane neizbežna za zvanični Rijad, koji trenutno okleva da se aktivno uključi u sukob.

Šta bi pokrenulo otvoreni rat?

Saudijska Arabija je zbog svoje veličine, količine proizvedene nafte i američkih baza na svojoj teritoriji ključni američki partner u regionu Bliskog istoka.

Ipak, Saudijska Arabija se do sad nije uključivala direktno u konflikt na strani SAD, iako su na njenu teritoriju bile lansirane stotine raketa i dronova, na koje je protivazdušna odbrana Irana lansirala svoje rakete, štiteći kako svoju teritoriju, tako i savezničke američke baze.

Ipak, saudijska vojska nije izvodila ofanzivne akcije prema Iranu, ograničavajuči svoje aktivnosti samo na odbranu.

Međutim, nedavni iranski napadi na ciljeve u Rijadu, mnogi vide kao prekretnicu i mogli bi da poguraju zvanični Rijad u otvoreni konflikt sa Iranom.

Šta bi dovelo do rata?

Građani Rijada su prvi put od početka rata dobili SMS poruke sa upozorenjem da je u toku raketni napad, a iako je saudijska vojska oborila sva četiri projektila, eksplozije su uznemirile građane saudijske prestonice.

Iako ovo svakako predstavlja eskalaciju, Saudijska Arabija ipak okleva da se upusti u ratnu avanturu. 

Šta bi navelo saudisjke zvaničnike da promene mišljenje?

Ono što bi možda dovelo do vojnog odgovora, bio bi svakako masovni napad na saudijska naftna postrojenja koji bi značajno poremetio proizvodnju. Saudijska Arabija živi od proizvodnje i izvoza nafte i svaki poremećaj u ovom sektoru bi doveo do ozbiljnih problema kako u samoj Saudijskoj Arabiji tako i u širem regionu.

Zatim, veliki broj civilnih žrtava usled raketnih ili dronskih udara bi naterao Saudijce da reaguju, posebno ako bi bili napadnuti Rijad ili Džeda ili sveti gradovi Meka i Medina (što je najmanje moguća opcija).

Takođe, ono što dodatno stvara nervozu u saudijskim političkim krugovima su dešavanja oko moreuza Ormuz. Iran drži taj strateški moreuz pod svojom kontrolom, što stvara strah svih zalivskih monarhija od potpune blokade Hormuza.

U takvim okolnostima, politički i vojni pritisak na saudijsko rukovodstvo da odgovori silom bio bi ogroman.

Kako bi izgledao sukob

Otvoreni rat između Saudijske Arabije i Irana verovatno ne bi ličio na klasičan konflikt sa jasno definisanim frontovima i vrlo verovatno, bez uključivanja pešadije.

Umesto toga, uključivao bi više paralelnih dimenzija.

Saudijska Arabija bi, uz podršku SAD, ciljala vojne baze u Iranu, lansirne sisteme i energetsku infrastrukturu, dok bi Iran odgovorio napadima  balističkim raketama, dronovima dugog dometa i napadima na regionalne ciljeve, koje imaju vezu sa Saudijskom Arabijom.

Rat preko posrednika

Ono što bi bilo posebno opasno je uključivanje različitih paramilitarnih i terorističkih grupa koje Teheran podržava u sukob.

Teheran bi mogao da aktivira svoju mrežu saveznika i paravojnih grupa širom regiona, čime bi se sukob proširio na više frontova i bez formalnog objavljivanja rata. Najbliži saveznik Irana, Jemen, u savršenoj je poziciji za takvu vrstu rata, a saudijske snage, koje su bile uključene u rat protiv jemenskih Huta, izvukle su deblji kraj u toj intervenciji.

Konačno, kako je Teheran viđen kao duhovno središte šiita, iranske vlasti bi u krajnjem slučaju mogle i da igraju na kartu verskog rata.

Energetski rat

Ono što najviše brine sve u regionu je mogućnost da Iran i Saudijska Arabija krenu u otvorene napade na energetsku infrastrukturu.

Napadi na rafinerije, naftne terminale i tankere u Persijskom zalivu postali bi centralni deo strategije, sa ciljem destabilizacije globalnog tržišta.

Globalne posledice

Za razliku od mnogih regionalnih sukoba, ovaj bi imao neposredne posledice širom sveta. Pre svega bi došlo do naglog rasta cena nafte i gasa, poremećaja u lancima snabdevanja, inflatorni pritisci u velikim ekonomijama i povećan rizik šireg geopolitičkog sukoba

Bliski istok bi u tom scenariju postao epicentar krize sa globalnim efektima na ceo svet - a posledice toga bi se osetile i u Srbiji.

Zašto do rata možda ipak neće doći

Uprkos svemu, otvoreni sukob između Irana i Saudijske Arabije i dalje nije najizvesniji ishod.

Razlozi su jasni - obe strane su svesne razornog potencijala konflikta.

Saudijska Arabija je svesna da je izuzetno ranjiva na napade i  iz tog razloga međunarodni akteri imaju snažan interes da spreče eskalaciju. Drugim rečima, rat je moguć, ali bi bio u suštini iznuđena odluka.

Da li će diplomatija prevladati?

Saudijska Arabija i Iran nisu imali dobre odnose u prošlosti. Diplomatski odnosi su bili prekinuti i obnovljeni su 2023. godine, kao deo napora za smirivanje napetosti, nakon godina neprijateljstva.

Iz tog razloga, svaka nepromišljenost bi mogla da skrši i onako krhke odnose dve zemlje.

To je najbolje sažeo saudijski princ Bin Farhan, ministar spoljnih poslova, kad je rekao da je Saudijska Arabija i dalje preferira put diplomatije, ali "ako Iran odmah ne stane, mislim da gotovo ništa neće moći ponovno uspostaviti poverenje".