Gas i nafta divljaju: Evo zašto cene energenata naglo rastu

Istovremeno, cena sirove nafte tipa Brent dostigla je 112 dolara po barelu, što je rast od preko 48 odsto od početka sukoba, dok se već danima ne spušta ispod granice od 100 dolara.

Zbog naglog skoka cena energenata, evropske berze su u padu. Indeks STOXX Europe 600 oslabio je više od 1 odsto, dok su i vodeći indeksi u Londonu, Frankfurtu i Parizu zabeležili značajne minuse. Pad je nastavljen i na američkom tržištu, gde su glavni indeksi dan ranije izgubili oko 1,5 odsto.

Dodatni pritisak na tržišta stigao je nakon odluke Federalnih rezervi da zadrži kamatne stope u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, uz signal da će smanjenje uslediti sporije nego što su investitori očekivali.

Predsednik Feda Džerom Pauel upozorio je na rast inflatornih pritisaka:

- Inflaciona očekivanja su poslednjih nedelja porasla, verovatno zbog značajnog rasta cena nafte izazvanog poremećajima u snabdevanju na Bliskom istoku.

Podaci dodatno zabrinjavaju jer su proizvođačke cene u SAD porasle više nego što se očekivalo, što bi moglo da dovede do daljeg rasta inflacije i otežati njeno obuzdavanje.

Na rizike upozoravaju i analitičari. Direktor kompanije Angeles Investments, Majkl Rosen, ocenjuje:

- Pred Federalnim rezervama je veliki izazov da balansiraju između pune zaposlenosti i stabilne inflacije. Ako rat potraje i cene nafte ostanu visoke, to će usporiti ekonomski rast, ali popuštanje monetarne politike bi dodatno podstaklo inflaciju.

U fokusu investitora sada su i sednice Evropske centralne banke i Britanske banke, od kojih se očekuju signali o daljim potezima u borbi protiv inflacije.

Globalna tržišta ostaju pod snažnim pritiskom, dok se posledice sukoba na Bliskom istoku šire na energetiku, finansije i ukupnu ekonomsku stabilnost.