Cure detalji dramatičnog pisma Evropi: "Ne dirajte ruski novac, postoji veliki rizik"

U poverljivom pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, koje je u posedu Fajnenšel Tajmsa, glavna izvršna direktorka Eurocleara Valeri Urben navodi da će investitori, posebno državni fondovi i centralne banke, takav potez doživeti kao "de facto konfiskaciju" rezervi centralne banke.

- To će potkopati vladavinu prava i dovesti do trajnog povećanja premije rizika na evropske državne obveznice. Rezultat će biti viši troškovi zaduživanja za sve države članice - stoji u pismu.

Euroclear, sa sedištem u Briselu, čuva oko 185 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine od ukupno 210 milijardi evra blokiranih u EU nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Dosad se koristio samo profit od tih sredstava (oko 3-5 milijardi evra godišnje), no novi plan predviđa da se sama glavnica koristi kao kolateral za veliki "reparacijski zajam" Kijevu.

Urben upozorava da bi Rusija prisiljavanje Eurocleara na kupovinu posebnih dužničkih instrumenata sa nultom kamatnom stopom doživela kao direktnu konfiskaciju, što bi otvorilo vrata odmazdama i tužbama. Euroclear stoga traži bezuslovne državne garancije kojima bi sve članice EU solidarno pokrile potencijalne gubitke, uključujući pravne troškove, ruske protivmere i rizike likvidnosti.

Belgija, na čijem se teritoriji nalazi najveći deo imovine, već mesecima insistira na deljenju rizika. Ursula fon der Lajen je u Evropskom parlamentu najavila da je Komisija spremna da predstavi pravni tekst za taj zajam, no tehnički detalji i dalje su nerešeni. Na samitu u oktobru čelnici EU nisu postigli dogovor, a nova runda odlučivanja zakazana je za 18. decembar u Briselu. Pritisak raste i iz Vašingtona. Američki predsednik Donald Tramp zagovara da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za američke investicije u Ukrajini i Rusiji, što dodatno tera EU da ubrza sopstveni plan. Euroclear je odbio zvanično da komentariše pismo.