Novi energetski šok na pomolu - ove zemlje EU najugroženije!

On je naveo da bi i u slučaju brzog završetka sukoba Kataru bile potrebne nedelje, pa čak i meseci, da u potpunosti normalizuje izvoz gasa. Razlog je privremeno zatvaranje velikog izvoznog LNG kompleksa Ras Lafan, koji je pogođen iranskim dronovima.

Evropa u ovu krizu ulazi sa relativno niskim rezervama gasa. Prema podacima organizacije Gas Infrastructure Europe, skladišta su popunjena tek oko 30 odsto, što dolazi u trenutku kada države EU treba da počnu novo punjenje zaliha pred narednu zimu.

Kriza podseća na energetski šok iz 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu izazvala ogromne poremećaje na tržištu gasa. Ipak, situacija je sada donekle drugačija jer je Evropska unija u međuvremenu diverzifikovala izvore snabdevanja i smanjila zavisnost od ruskih gasovoda.

Evropska komisija je zbog novonastale situacije sazvala krizne energetske timove. Trenutno stabilnost snabdevanja održavaju pre svega isporuke LNG-a iz SAD, kao i gas koji u Evropu stiže iz Norveške putem gasovoda. Komesar za energetiku Dan Jergensen istakao je i važnost dodatnih količina gasa koje dolaze iz Azerbejdžana preko Južnog gasnog koridora.

Ipak, pojedine evropske zemlje su znatno izloženije riziku. Prema analizi briselskog instituta Brigel, Evropska unija je 2025. godine uvezla više od 140 milijardi kubnih metara LNG-a, pri čemu je najveći deo stigao iz Sjedinjenih Država.

Najveći uvoznici LNG-a u EU su Francuska, Španija, Italija, Holandija i Belgija. Među njima su Italija i Belgija najosetljivije na potencijalne poremećaje jer se u većoj meri oslanjaju na katarski gas. Prošle godine Katar je pokrivao oko 30 odsto italijanskog LNG uvoza i oko osam odsto belgijskog.

Poljska takođe ima značajnu zavisnost, jer je oko 17 odsto njenog uvoza gasa dolazilo iz Katara. Belgija je dodatno u problemu zbog niskog nivoa rezervi gasa, koje su oko 25 odsto, što je ispod proseka EU.

S druge strane, neke države su bolje pripremljene. Portugal gotovo da više i ne uvozi gas sa Bliskog istoka, već se oslanja na isporuke iz Nigerije i SAD. Ta zemlja trenutno ima i veoma visoke rezerve gasa, preko 76 odsto, što joj daje veliku sigurnosnu rezervu.

Španija je takođe u relativno povoljnoj poziciji zahvaljujući raznovrsnijim izvorima snabdevanja i rezervama koje su oko 56 odsto.

U Briselu poručuju da su spremni da aktiviraju krizne mehanizme ako situacija eskalira. Među mogućim merama su zajednička kupovina LNG-a, smanjenje potrošnje, privremena kontrola cena i finansijska pomoć državama koje bi bile najteže pogođene.

Energetski stručnjaci, međutim, upozoravaju da kratkoročne mere mogu samo ublažiti posledice, ali ne i rešiti osnovni problem - veliku zavisnost Evrope od uvoza gasa. Kako navode, dugoročno rešenje leži u bržem razvoju obnovljivih izvora energije i smanjenju oslanjanja na fosilna goriva.