Zaobići će POLA EVROPE: Kako će Putin stići do Budimpešte

Vest je izazvala globalni odjek, a Orban ju je na društvenoj mreži X dočekao s entuzijazmom.

- Sjajna vest za miroljubive ljude sveta! Spremni smo! - poručio je, naglasivši da Mađarska želi da bude domaćin pregovorima koji bi mogli da otvore put miru.

U kasnijoj objavi dodao je da je "upravo završio telefonski razgovor sa predsednikom Trampom", te da su "pripreme za mirovni samit SAD - Rusija u toku".

Prema pisanju Airlive.net, Tramp je potvrdio da je tog dana imao "dug i vrlo koristan razgovor" sa Putinom, te da je "postignut veliki napredak" u dogovoru o mogućem susretu. Budimpešta se, piše portal, spominje kao neutralan i simboličan prostor - članica je Evropske unije, ali i zemlja koja održava otvorene kanale komunikacije sa Moskvom. Ipak, dolazak Vladimira Putina suočava se s ozbiljnim logističkim preprekama. Zbog sankcija Evropske unije i zabrane preleta ruskih vladinih aviona, Putinov predsednički avion Iljušin Il-96 ne sme ući u vazdušni prostor većine evropskih zemalja. To znači da bi ruta iz Moskve do Budimpešte morala da zaobiđe gotovo ceo kontinent - preko Turske i Srbije, dveju zemalja koje nisu uvele sankcije Rusiji.

Takva zaobilazna ruta bi mogla da bude duga oko 5.000 kilometara, što bi produžilo let za gotovo tri sata u odnosu na uobičajenu udaljenost od 1.500 kilometara. Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da let iznad Crnog mora nosi dodatne rizike zbog pojačane vojne aktivnosti u regiji, dok bi tehnički timovi trebalo da koordinišu svaki segment leta sa turskom i srpskom kontrolom vazdušnog saobraćaja.

Za Rusiju takve situacije nisu nepoznate. Od početka 2022. godine, nakon uvođenja sankcija i zabrana preleta, ruski zvaničnici prisiljeni su da koriste alternativne rute preko Srednje Azije, Bliskog istoka ili severa Afrike. Prošle godine, na primer, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov morao je da putuje preko Irana i Alžira kako bi stigao na samit BRIKS-a u Južnoj Africi.