Švajcarski mediji: Vučićevo balansiranje dolazi do tačke pucanja

Nekoliko državljana Srbije sumnjiči se za izvođenje antisemitskih i islamofobnih akcija u Francuskoj, kao i za organizovanje paravojnih obuka sa ciljem izazivanja nereda u Moldaviji, čime je Beogradova politika balansiranja između Istoka i Zapada dovedena do tačke pucanja, piše NZZ.

Vlasti u Srbiji su odahnule nakon što su izbori u Moldaviji proteklog vikenda prošli bez većih incidenata, ističe švajcarski list.

Jedan bivši policajac, čest gost u medijima bliskim vlastima, sažeo je opšte raspoloženje: sreća je što se ništa nije dogodilo, jer bi Srbija inače ispala "centar za obuku paravojnih ili terorističkih organizacija“, što bi bila "katastrofa za svaku državu“, prenosi NZZ.

Planirani neredi u Moldaviji

Prema pisanju švajcarskog lista, izjava bivšeg policajca odnosila se na događaje od 22. septembra, kada su moldavske bezbednosne snage, šest dana pre izbora, izvršile 250 racija i privele 74 osobe. Uhapšeni su navodno planirali izazivanje masovnih nereda tokom izbora.

Nakon te akcije, Moldavija je uputila teške optužbe Beogradu, tvrdeći da su uhapšeni prošli obuku u kampovima u Srbiji, gde su učili taktike za napade i otpor bezbednosnim snagama, navodi NZZ. Kao nalogodavca, Kišinjev vidi Rusiju, koja, prema tvrdnjama, želi da spreči evropski put te zemlje, dodaje švajcarski list.

NZZ ističe da su optužbe dobile dodatnu težinu kada su, samo četiri dana nakon racija u Moldaviji, i srpske bezbednosne službe uhapsile dve osobe.

Dvojica Srba osumnjičena su da su između 16. jula i 12. septembra organizovali paravojnu obuku za 150 do 170 Moldavaca i Rumuna.

Iako se Srbija nakon hapšenja ponašala kao da je diplomatska katastrofa izbegnuta, Beograd se sada mora suočiti s neprijatnim pitanjem: da li služi kao baza za ruske pokušaje destabilizacije Evrope, pita se NZZ.

Antisemitski i islamofobni napadi u Parizu

Drugi talas hapšenja sugeriše da je odgovor potvrdan, procenjuje NZZ. U ponedeljak, tri dana nakon prvih hapšenja, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je uhapšeno još jedanaest osoba, takođe državljana Srbije. Oni se sumnjiče da su početkom septembra postavili odsečene svinjske glave ispred nekoliko džamija u Parizu.

Pored toga, terete se da su između aprila i septembra bacali zelenu boju na jevrejske institucije, uključujući Muzej holokausta i nekoliko sinagoga, prenosi švajcarski list. Prema saopštenju MUP-a Srbije, za te akcije su obučavani u Srbiji "po nalogu strane obaveštajne službe“ s ciljem podsticanja mržnje i nasilja.

NZZ primećuje da se ova tačka poklapa s pretpostavkama francuskih vlasti, koje su još u junu optužile trojicu Srba za napad bojom na jednu jevrejsku instituciju.

Kao i Moldavija, i Francuska sumnja da iza svega stoji Rusija, koja, prema navodima švajcarskog lista, namerno podstiče tenzije u zapadnim društvima kako bi ih oslabila.

Dok Pariz i Kišinjev upiru prst u Moskvu, srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova odbija da otkrije više detalja, dodaje NZZ. Stručnjaci za bezbednost smatraju da je malo verovatno da su kampovi za obuku mogli biti organizovani bez znanja srpskog bezbednosnog aparata.

Izveštaji o kampovima za moldavske demonstrante, pod ruskim vođstvom u Srbiji i Republici Srpskoj, kruže još od 2024. godine, ali je Beograd tada ćutao, podseća list.

Politika balansiranja na iskušenju

Švajcarski list postavlja pitanje zašto su hapšenja sprovedena baš sada. Odgovor verovatno leži u politici balansiranja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji godinama pokušava da održi profitabilne odnose s Rusijom, EU, SAD-om i Kinom, analizira NZZ.

Međutim, ta strategija nailazi na sve veće prepreke, smatra list.

Evropska unija izražava zabrinutost zbog autoritarnog gušenja protesta, dok je Evropska narodna partija čak razmatrala uvođenje sankcija protiv Vučićeve Srpske napredne stranke. Komesarka za proširenje Marta Kos nedavno je izjavila: „Imamo problem u Beogradu“, podseća NZZ.

S druge strane, Moskva je letos bila besna zbog isporuka srpskog oružja Ukrajini, navodi list. Istovremeno, i Beograd i Moskva strahuju od mogućih američkih sankcija protiv Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gazprom Nefta.

Iako su sankcije trenutno ponovo odložene, pritisak raste, piše NZZ. Teško je oteti se utisku da je tajming hapšenja povezan sa pokušajem da se smiri situacija i izbegnu međunarodne sankcije, zaključuje list.

Vučić verbalno napada sve strane

U međuvremenu, Vučić nastavlja da verbalno napada sve strane, primećuje NZZ. U intervjuu za nemački Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ), ruske optužbe zbog isporuka oružja nazvao je "nesumnjivo najuvredljivijom izjavom protiv Srbije“ koju je ikada čuo, prenosi index.hr.

Istovremeno, ponavlja optužbe da zapadne obaveštajne službe finansiraju revoluciju u Srbiji — za šta, kao i obično, ne nudi nikakve dokaze, zaključuje švajcarski list Neue Zürcher Zeitung.