Orbanu se KLIMA TLO pod nogama: Narodu je DOSTA

Centralno pitanje postaje - može li ekonomski kolaps zaustaviti autoritarno učvršćen režim? O tome piše Fajnenšel tajms, a prenosi Nova.rs.

Pad Matolčija: Rušenje "desne ruke" režima

Kada je početkom marta Đerđ Matolči, dugogodišnji guverner Centralne banke i Orbanova desna ruka, napustio tu poziciju, činilo se da se radi o običnoj smeni. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, državna revizorska kancelarija pokrenula je krivične prijave zbog sumnji na višestruke malverzacije vezane za fondacije koje su poslovale u okviru banke. Iako Matolči nije zvanično optužen, Orban se odmah distancirao, rekavši da se "zakon primenjuje na sve jednako, bez izuzetaka".

Matolčijev pad dodatno je oslabio ekonomsku sliku Mađarske, već načetu rekordnom inflacijom, padom potrošnje i prezaduženošću. Cena osnovnih životnih namirnica i troškovi stanovanja porasli su više od 60% u prethodnih devet godina, a Mađarska trenutno ima najviše troškove servisiranja duga u EU - oko 5% BDP-a.

Ištvan Tiborč i uspon porodičnog bogatstva

Orbanov zet Ištvan Tiborč deo je nove mađarske ekonomske elite koja se sve češće nalazi na meti opozicije i nezavisnih medija. Oženjen premijerovom ćerkom Rahel od 2013. godine, Tiborč je izgradio konglomerat BDPST koji posluje u oblastima turizma, nekretnina, finansija i logistike. Prema listi bogatih, njegova neto imovina gotovo se udvostručila u poslednjih godinu dana i sada premašuje 500 miliona evra.

U svom prvom međunarodnom intervjuu za Fajnenšel tajms, Tiborč je rekao: "Kao biznismen, nisam zainteresovan za politiku. Privlači pažnju to što sam premijerov zet, ali politika me zaista ne zanima". Govorio je iz restorana na krovu svog luksuznog hotela na obali Dunava, tik prekoputa kancelarije svog tasta.

Tiborč tvrdi da mu političke veze nisu pomogle u poslovanju i da njegove firme nisu učestvovale u značajnim javnim nabavkama poslednjih godina. Ipak, lokalni portal Valas otkrio je da je BDPST primio gotovo milijardu evra kredita i državnih grantova tokom poslednje decenije. Tiborč tvrdi da su to komercijalni zajmovi uzeti pod tržišnim uslovima.

Poslovi u Srbiji

Jedan od najzanimljivijih aspekata njegovog poslovnog širenja vezan je upravo za Srbiju. Tiborč je prošle godine kupio 11 poslovnih zgrada na Novom Beogradu. U roku od tri godine, kroz tri odvojene transakcije, vlasništvo nad više od 122.000 kvadratnih metara prešlo je iz firmi pod kontrolom Mađarske narodne banke u ruke kompanije BDPST.

Njegova imperija u Srbiji se ne završava tu. Tiborč je već investirao i u druge sektore, a prema sopstvenim rečima, cilj mu je da BDPST postane jedna od vodećih evropskih investicionih grupa sa jakim prisustvom u Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

- Ja sam čovek bogatstva, ali to nije ono što me motiviše. Samo želim da moje investicije uspeju - izjavio je.

Iako Tiborč nikada nije imao političku funkciju, njegov uspon se poklapa sa političkim jačanjem Orbana. Kritičari ukazuju na to da je njegova prva značajna zarada došla preko firme Elios, koja je dobijala unosne ugovore o uličnoj rasveti, finansirane sredstvima EU. Istraga Evropske unije 2017. godine otkrila je da su tenderi bili "skrojeni po meri", a vlada je, nakon negativnih nalaza, odlučila da projekte plati iz državnog budžeta.

Tiborč je prodao svoj udeo u Eliosu još 2015. godine i od tada, kako kaže, izbegava javne nabavke.

- Postavši zet premijera, morao sam da naučim da ne mogu da se bavim bilo čim.

Bes naroda i protesti protiv raskoši

U maju, istraživanje agencije Publicus pokazalo je da dve trećine Mađara izražava negodovanje zbog načina na koji elite pokazuju svoje bogatstvo. Njihov bes dodatno je podstaknut snimcima Orbanovog prijatelja iz detinjstva, najbogatijeg Mađara Lorinca Mesaroša, koji je helikopterom i privatnim avionom otputovao na finale Lige šampiona, odsedevši u istom hotelu kao i fudbalski tim Pari Sen Žermena.

Dok elite uživaju u luksuzu, obični građani se suočavaju s nestašicama, stagnacijom plata i urušenim javnim uslugama.

Još jedan važan segment ekonomske krize je urušavanje javnih usluga. Zdravstveni sektor, već godinama zapostavljen, suočava se s masovnim odlivom stručnjaka. Mnogi lekari i medicinske sestre odlaze u Austriju ili Nemačku, privučeni boljim uslovima rada i višim platama. Slično je i sa prosvetnim radnicima - obrazovni sistem sve više zavisi od nedovoljno kvalifikovanih nastavnika i preopterećenih institucija.

Iseljavanje mladih postalo je sistemski problem. Prema podacima nacionalnog statističkog zavoda, više od 400.000 Mađara napustilo je zemlju u poslednjih deset godina. Najčešće destinacije su Nemačka, Velika Britanija i Austrija. Ova demografska erozija dodatno slabi osnovu poreskog sistema, povećava troškove socijalne zaštite i smanjuje potrošnju.

Za Orbana, koji je 2010. došao na vlast s obećanjem da će stvoriti "nacionalnu buržoaziju", ova situacija predstavlja suštinski poraz. Umesto prosperiteta, sistem koji je izgradio proizvodi sve veći jaz između bogatih i siromašnih, centralizaciju moći i sve češće pozive na odgovornost - kako iznutra, tako i spolja.

Rastući međunarodni pritisci

Pored unutrašnjih problema, Orbanova vlada se suočava i sa sve većim pritiscima iz inostranstva. Evropska unija već godinama zamrzava milijarde evra iz fondova namenjenih Mađarskoj zbog neispunjavanja standarda u vladavini prava, slobodi medija i borbi protiv korupcije. Brisel je više puta zahtevao reforme pravosuđa i transparentnost u trošenju javnog novca, ali je Budimpešta odugovlačila, često optužujući EU za političke ucene.

Orban, poznat po svojoj bliskosti sa Vladimirom Putinom i sklonosti ka konfrontaciji s Briselom, pokušao je da balansira produbljenjem odnosa sa Kinom i zalaganjem za jače veze sa Donaldom Trampom. Međutim, uprkos njegovoj ranoj i otvorenoj podršci bivšem američkom predsedniku, Mađarska nije dobila nikakve konkretne privilegije iz Vašingtona.

U isto vreme, velika kineska ulaganja koja su najavljivana - uključujući fabrike električnih automobila i prateću infrastrukturu - još uvek nisu zaživela u punom kapacitetu, što dodatno slabi Orbanove argumente o uspešnosti spoljne ekonomske politike.

Nema plana, samo gašenje požara

Analitičari ističu da Orban više ne vodi stratešku ekonomsku politiku. David Nemet iz belgijske KBC banke kaže:

- Oni samo gase požare. Povećavaju plate pod pritiskom, odlažu investicije - to nije strategija, to je improvizacija.

OTP banka, najveća finansijska institucija u regionu, beleži pad potražnje za korporativnim kreditima upravo zbog nepredvidivosti sistema.

Orban je i dalje na vlasti, ali mu se prvi put ozbiljno klima tlo pod nogama. Ankete pokazuju da TISA partija Petera Mađara ima dvocifrenu prednost. Mađar je obećao borbu protiv korupcije, normalizaciju odnosa sa EU, reformu javne potrošnje i povraćaj državne imovine koju su "uzurpirali režimski tajkuni".

Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi nagla demontaža Orbanovog sistema mogla imati teške posledice. Većina velikih firmi danas zavisi od državnih ugovora i zaštite, i njihov krah bi mogao izazvati finansijsku nestabilnost.