Još samo OVDE dobijate zlatni pasoš: Državljanstvo EU za bogataše

- Zlatni pasoši, državljanstva koja građani trećih zemalja, najčešće Rusi i Belorusi, "kupuju" od zemalja EU nisu u suprotnosti sa evropskim ugovorima - smatra nezavisni pravnik Suda EU.

Evropska komisija od 2022. godine intenzivno upozorava nekoliko evropskih zemalja da njihove investicione šeme, po kojima stranci koji ulažu u tu zemlju dobijaju svoje, a time i državljanstvo EU, koje donosi slobodu kretanja i pristup zajedničkom tržištu i druga prava, nisu samo suprotno evropskom principu iskrene saradnje, predstavljaju i bezbednosni rizik, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.

Nakon toga je tužila Maltu, jednu od zemalja koja je 2014. godine pokrenula program "zlatni pasoš" za bogate strance, a sada je stiglo mišljenje nezavisnog advokata Suda EU koje nije obavezujuće, već savetodavno i Sud može ili ne mora prihvatiti.

Nezavisni advokat Entoni Kolins je u svom mišljenju objasnio da advokati Evropske komisije "nisu uspeli da dokažu" da pravo EU zahteva postojanje stvarne veze između države članice i podnosioca zahteva za pasoš.

On je rekao da je na samim zemljama EU da "odluče ko ima pravo da bude njihov državljanin i, kao posledica toga, ko je državljanin EU". Njegovo mišljenje će pomoći u konačnoj presudi suda sa sedištem u Luksemburgu, koja će uslediti za nekoliko meseci.

Malta je sprovodila program 10 godina, uz privremenu suspenziju kada je dostignut unapred postavljeni limit od 1.800 prijava, ali ga je ponovo pokrenula 2020.

Uslovi za sticanje državljanstva tamo su ulaganje od najmanje 600.000 evra nakon 36 meseci boravka na Malti ili 750.000 evra nakon 12 meseci boravka u zemlji, kupovina imovine u vrednosti od najmanje 700.000 evra, koja mora da ostane u vlasništvu najmanje pet godina ili, alternativno, iznajmljivanje stana čija vrednost zakupa iznosi 16.000 evra godišnje.

Takođe, moguće je donirati iznos od 10.000 evra bilo organizaciji koju je odobrila vlada Malte - sportskom, kulturnom, naučnom, filantropskom nevladinom udruženju, udruženju za zaštitu životinja ili kulturnom društvu.

Pre dve godine, kada je Evropska komisija pokrenula postupke protiv zemalja sa programima "zlatnog pasoša", apostrofirala je rizike koje nose. Tadašnji komesar za pravosuđe i potrošače Didije Rejnders rekao je da veruju da je prodaja državljanstva preko "zlatnih pasoša" nezakonita po zakonu EU i da predstavlja ozbiljne bezbednosne rizike.

To otvara vrata korupciji, pranju novca i utaji poreza. Sve zainteresovane države članice treba odmah da prekinu svoje programe državljanstva za investitore. Osim toga, trebalo bi da procene da li treba da ukinu sve "zlatne pasoše" koji su već dodeljeni sankcionisanim pojedincima i drugima koji značajno podržavaju Putinov rat, dodao je on.

Malta je poslednja zemlja koja je ostala sa šemom "zlatnog pasoša" nakon što je Kipar ukinuo svoju šemu 2020. i Bugarska 2022. godine.

Druge zemlje nude "zlatne vize", malo drugačiji sistem koji je manje zasnovan na pravima koji nudi boravišne dozvole onima koji žele da plate, iako ih kritikuje i Evropska komisija.

Portugal je prošle godine smanjio svoj program "zlatne vize", uklonivši zahtev za ulaganje u nekretnine u nastojanju da smanji spekulacije nekretninama.

Holandija je sledila taj primer, okončavši svoj program "zlatne vize" u januaru 2024. godine, a Španija je takođe obećala da će ukinuti "zlatne vize" za one koji ulažu u nekretnine.

U februaru 2023. Irska je takođe ukinula svoj program "zlatne vize" – Program za investitore za imigrante – koji je nudio boravak u Irskoj u zamenu za donaciju od 500.000 evra ili godišnju investiciju od milion evra u zemlji.

Irska je već suspendovala program za ruske državljane u martu 2022. kao deo sankcija uvedenih zemlji zbog invazije na Ukrajinu.

Nacionalni programi "zlatnih viza" i pasoša izazvali su zabrinutost za bezbednost i pranje novca, jer kupovina pasoša ili boravišta u EU može omogućiti bogatim Rusima da izbegnu sankcije.

Uprkos tome, Mađarska je ove godine ponovo uvela svoj program "zlatne vize" koji daje pravo na rad i boravak 10 godina i ulazak u zemlje šengenskog prostora. Da bi ispunili uslove, kandidati moraju da ulože 250.000 evra u određeni investicioni fond ili 500.000 evra na tržište stambenih nekretnina u zemlji, a treća opcija je donacija od milion evra visokoškolskoj ustanovi u svrhu podržavanja naučnog istraživanja ili umetničke delatnosti.

Deo programa je već na snazi, a deo će početi sa radom početkom sledeće godine.

Program, koji prati prethodni program zlatnih mađarskih viza koji je završen 2017. godine, nastoji da poveća strane investicije u Mađarskoj.