Evroparlamentarci traže da EU kazni Srbiju

Nacrt rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, predstavljen je u drugoj polovini aprila. U dokumentu se poziva naša država da uvede sankcije Rusiji, a izražena je i zabrinutost, između ostalog, zbog vladavine prava, zbog pritiska na pravosuđe, ograničene slobode medija, zastrašivanja i napada na novinare, ali i uticaja kineskih investicija na životnu sredinu.

Veliki deo evroparlamentaraca smatrao je, kako piše Nova, da predlog rezolucije previše blago tretira situaciju u Srbiji, stoga je podneto više od 400 amandmana. To ne znači da će svi oni biti usvojeni. O tome koji će predlozi biti usvojeni u nerednim danima će pregovarati četiri vodeće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu.

Četiri vodeće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, od kojih će zavisiti sadržaj Rezolucije o Srbiji, čine S&D (socijalisti i demokrate), "Obnovimo Evropu" (liberali), Zeleni i Evropska narodna partija (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka.

Upravo iz EPP-a, najbrojnije grupacije u Evropskom parlamentu, stižu žestoke kritike na račun ponašanja naše zemlje.

Tako je, na primer, Lukas Mandl, poslanik ove koalicije, predložio u svom amandmanu da EU preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji u slučaju da naša država nastavi da pruža podršku antidemokratskim ideologijama i ukoliko nastavi da izbegava da se pridruži sankcijama te zajednice protiv Rusije.

U svojim amandmanima on je izrazio i žaljenje zbog nedostatka javne podrške u Srbiji za pristupanje Evropskoj uniji, a predložio je i da Evropski parlament uputi poziv novoizabranoj većini u Srbiji da se fokusira na rešavanje problema sa nedostatkom vladavine prava, osnovnim pravima, slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i dezinformacija, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave.

Iz Nemačke stižu slični predlozi

Podsetimo, nedavno je nemački Bundestag usvojio zaključak pod nazivom "Odbrana mira i slobode u Evropi - sveobuhvatna podrška Ukrajini", u kom se indirektno poručuje Srbiji da mora da bira - sankcije Rusiji ili gubitak finanijske podrške.

U pomenutom dokumentu, Bundestag je pozvao Vladu Nemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo u tu zajednicu koje izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji. Imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja kandidat koja nije uvela sankcije, jasno je da se ova odreba odnosi na našu zemlju i da je zvanični Berlin spreman da preduzme određene korake kako bi - ili kaznio Beograd zbog odbijanja da uvede sankcije ili ga naterao da to učini.

Kao najmoćniji parlament jedne države unutar EU, nadležnosti Bundestaga u procesu pridruživanja novih članica su veoma velike - za razliku od nekih država članica, gde o toku pregovora odlučuju vlade zemalja, u Nemačkoj se ovim temama bavi upravo parlament, odnosno Odbor za evropske poslove, a u slučaju regiona i Odbor za saradnju sa državama Zapadnog Balkana.