Oglasio se Batut o situaciji sa gubom u Srbiji

Bakterija Mycobacterium leprae izaziva lepru, a ta bolest se razvija izuzetno sporo, u prilog toj tvrdnji ide to što period inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave prvih simptoma, može trajati više godina, a ponekad i 10 ili više godina.

"Batut" navodi da se lepra ne prenosi lako i da prenos zahteva dugotrajan, blizak i ponovljen kontakt sa osobom koja boluje od lepre i koja nije na lečenju, najčešće tokom više meseci, dok kratkotrajni, povremeni ili uobičajeni svakodnevni kontakti, poput boravka na radnom mestu, u javnom prevozu, obrazovnim ustanovama, trgovinama ili zdravstvenim institucijama, ne predstavljaju rizik za prenos infekcije.

- Većina ljudi koji dođu u kontakt sa bakterijom Mycobacterium leprae nikada ne razvije bolest, zahvaljujući prirodnoj otpornosti organizma - navodi se u saopštenju.

Nakon započinjanja terapije, zaraznost prestaje vrlo brzo, često u roku od nekoliko dana, te osoba koja se leči ne predstavlja rizik za svoju okolinu, zbog navedenog, lepra se u savremenoj javnozdravstvenoj praksi smatra bolešću koja se kontroliše medicinskim merama.

U slučaju dijagnostikovanja lepre, primenjuju se standardni epidemiološki postupci u skladu sa međunarodnim smernicama.

Obolela osoba dobija odgovarajuću antibiotsku terapiju, identifikuju se i pregledaju bliski kontakti i prema proceni se uspostavlja nadzor i primenjuje hemioprofilaksa, objašnjava "Batut".

Bliskim kontaktom smatra se osoba koja je bila u dugotrajnom, neposrednom i redovnom kontaktu sa nelečenim obolelim, poput članova domaćinstva, a ovakav ciljani pristup omogućava efikasnu zaštitu zdravlja bez nepotrebnog uznemiravanja šire javnosti.

Pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije, "Batut" navodi da je lepra je i dalje prisutna u svetu, kao i da se svake godine globalno registruje 150 do 200 hiljada novih slučajeva, najviše u pojedinim delovima Azije, Afrike i Latinske Amerike.

U većini evropskih zemalja i drugim razvijenim regionima sveta lepra je eliminisana kao autohtona bolest, ali se povremeno mogu registrovati importovani slučajevi (79 importovanih slučajeva je prijavljeno 2024. godine u Evropskom regionu SZO).

Što se tiče Srbije, poslednji slučajevi registrovani su pre više decenija.

"Batut" navodi da zbog međunarodnih putovanja, migracija i dugog perioda inkubacije, moguće je da se bolest dijagnostikuje i u zemljama u kojima se inače ne javlja.

Takvi importovani slučajevi su očekivana pojava u savremenom, globalno povezanom svetu i ne predstavljaju pokazatelj lokalnog širenja bolesti niti ugrožavanja javnog zdravlja, naročito kada se primenjuju standardne mere dijagnostike, lečenja i epidemiološkog nadzora.