Putin posvađao lidere EU!

Premijer Portugalije Luiš Montenegro podržao je ideju da se Putin pozove na samit G20, a to je odmah izazvalo nezadovoljstvo u Evropskoj uniji. Kako prenose svetski mediji, dok Montenegro smatra da je dijalog sa Rusijom neophodan za rešavanje tekućih konflikata, njegov predlog da se Putinu uputi poziv za samit naišao je na brojne negativne reakcije diplomata iz više evropskih zemalja.

Prethodno je i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio da bi prisustvo ruskog lidera na samitu G20 bilo veoma korisno, iako je izrazio sumnju da će Putin doći.

Pre toga je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Pankin rekao u sedištu Ujedinjenih nacija da je Rusija pozvana da učestvuje na najvišem nivou na samitu koji će biti održan 14. i 15. decembra u Majamiju. Odgovarajući pak na pitanje ko će predstavljati Rusiju, naveo da će jasnija slika biti poznata bliže datumu održavanja skupa.

Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji, Milovan Božinović, ocenjuje da polemika u Evropskoj uniji oko eventualnog poziva Vladimiru Putinu na samit G20 jasno pokazuje duboke podele unutar evropskog bloka.

- Rekao bih da ta polemika koja se razvija u EU odražava sve podele i nesavršenosti političkog sistema Unije danas. Jedna, i dalje dominantna grupa zalaže se za bojkot Rusije, iako to traje dovoljno dugo da bi svi shvatili da to nije put kojim se mogu rešavati evropski problemi - ističe Božinović za Direktno.

On smatra da je potez Portugala da pokrene pitanje dijaloga sa Moskvom politički hrabar i značajan.

- Dobro je da je jednim smelim političkim potezom Portugal, iako na rubu Evrope i ne toliko direktno pogođen, otvorio ovu temu na način koji se više ne može ignorisati. O tome će morati da se vodi ozbiljna rasprava - kaže on.

Božinović dodaje da pojedine zemlje, pre svega baltičke, imaju nesrazmerno veliki uticaj u kreiranju evropske politike prema Rusiji.

- Ekstremniji delovi EU, poput baltičkih država, vode glavnu reč, uprkos svojoj realnoj snazi i značaju za ukupnu evropsku bezbednost - navodi on.

Prema njegovim rečima, ovakav razvoj situacije može biti korak u pravom smeru.

- Taj politički iskorak smatram potezom u dobrom pravcu, jer nijedna važna odluka ne može da se donese bez debate i suočavanja sa kontroverzama. Ono što sada imamo jeste svojevrsna blokada – EU je sama sebe ograničila u potezima koji bi mogli da vode rešavanju ključnog problema, a to je odnos sa Rusijom - objašnjava Božinović.

Govoreći o mogućem dolasku ruskog predsednika na samit, on naglašava da je situacija neizvesna.

- Ne znamo da li bi se Putin odazvao, niti kakva je u ovom trenutku politička situacija u Rusiji. Zastoj na ukrajinskom frontu signal je određenih problema, ali je teško proceniti kako će se to dalje razvijati. Unutrašnje prilike u Rusiji su složene i to će svakako uticati na konačnu odluku - kaže Božinović.

On zaključuje da bi i sama rasprava o učešću Rusije otvorila šira pitanja globalnog poretka.

- Već sama ova tema uvodi u raspravu i pitanje dugoročne održivosti postojećeg poretka u Rusiji, ali i odnosa velikih sila u budućnosti – zaključuje Božinović.