Dramatično upozorenje: U Srbiju ne dolazi superćelijska, nego višećelijska oluja

Komentarišući trenutno stanje, Ana Vuković Vimić, doktor nauka iz oblasti metereoloških nauka i profesorka na Poljoprivednom fakultetu u Beogradu, kaže za NIN da je u ponedeljak uveče došlo do "prodora hladnije vazdušne mase, koja je donela klastere višećelijskih oluja sa saverozapada".

- Ojačalo je jugozapadno strujanje koje je sa Jadrana, preko dinarskih planina, donelo veoma vlažan vazduh. To se razvuklo u liniju nestabilnosti, gde se stvorilo mnogo jakih lokalnih oluja. Taj sistem se kreće dalje ka istoku, ali usporenije, jer ga blokira polje visokog rizika, koje je na istoku - objašnjava ona.

Vuković Vimić tvrdi da je sve što se ovih dana dešavala takozvana "višećelijska oluja".

- Superćelijska oluja je veliki oblak koji se jako brzo kreće. Ovde je u pitanju višećelijska oluja, gde imamo klastere konvektivnih oblaka. Ona može da se manifestuje slično kao superćelijska, samo ulgavnom nešto manjeg intenziteta, ali može zahvatiti veće površine. To su oluje sa lokalizovanim udarima vetra, velikom varijablinostima u padavinama - pojašnjava ona.

Jako nevreme koje je nedavno pogodilo Beograd, napravilo je probleme i zastoje u saobraćaju, a pojedine ulice su zbog velike količine vode zatvorene. Velike gužve stvorile su se kod Beogradskog sajma, na Voždovcu, na potezu od Trošarine ka Konjarniku, na Petlovom brdu, a Višnjička ulica je bila zatvorena za saobraćaj. U pojedinim delovima grada automobili su čak i ostali zaglavljeni u vodi, a veliki zastoji su zabeleženi i na Autokomadi i mostu Gazela.

Posledice nevremena videle su se i po oborenim stablima, granama i zaostaloj vodi u pojedinim ulicama. Na Bežanijskoj kosi u Beogradu stablo je oboreno u nevremenu, a korenje oborenog drveta podiglo je dva automobila. 

JKP "Zelenilo Beograd" objavilo je da je zbog nevremena intervenisalo na više od 50 lokacija na saniranju prelomljenih stabala i grana širom grada.

Upitana o uzroku sve češćeg čupanja drveća iz korena zbog nevremena, Vuković Vimić odgovara da se radi o "posledici klimatskih promena".

- Sada su učestaliji takvi ekstremi, pa tako sve više svedočimo ogromnim štetama. Sve učestalije oluje ruše prirodno zelenilo i objekte. To je posledica klimatskih promena, o čemu govore i različite nacionalne studije. U periodu početka 21. veka, visok rizik od ekstremnih padavina bio je na oko šest odsto teritorije, a do sredine veka prešao je preko 50 odsto, što znači da se svake godine mogu očekivati ovakvi problemi na više od polovine Srbije. Kako se menja klima na našim prostorima, to je, nažalost, očekivano, odnosno kada imamo više toplote i upliv veće vlažnosti, neminovno je da ćemo imati i intenzivnije padavine - poručuje meteorološkinja.

Kada je reč o mehanizmima zaštite, ona ističe da Srbija ima izrađen program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

- Program predviđa izmenu metodologiju izrade procene rizika od katastrofa u našoj zemlji. Ta metodologija se bavi procenom rizika od ekstremnih padavina i bujičnih poplava, kao i toplotnih talasa. Ona, za sada, ne sadrži klimatske promene, ali kada se to dogodi, to bi trebalo da povuče za sobom mnoge druge promene u zakonodavstvu, propisima i strateškimn dokumentima. Važno je da se desi jačanje kapaciteta službi, kao što je RHMZ, kako bi se ranije predvidele takve situacije i građanstvo par dana ranije pripremilo da zaštiti sebe i svoju imovinu - zaključuje Vuković Vimić.