Prinudno prosjačenje raširena pojava u Srbiji

Vladan Jovanović je kazao da u zakonu ne postoji jasno definisana pojava prosjačenja, kao i da institucije nemaju dobre podatke, mehanizme za dolaženje do tih podataka, a samim tim nemaju ni adekvatne reakcije. Naveo je da je među decom koja žive i rade na ulici veliki broj onih koja sa bave i prosjačenjem, ali i da je uzrok tome taj što ta deca ne umeju i ne mogu da rade nešto drugo. Jovanović je kazao da je prosjačenje češće kod romske populacije i da ih rano distanciranje od obrazovanja upućuje na neke strategije prreživljavanja kojim se bave članovi njihove porodice, u koje spada i prosjačenje. Kako je naveo, sistemska diskriminacija u društvu jedan je od razloga zašto pripadnici romske populacije u Srbiji rano napuštaju školovanje.

Olako se dolazi do tvrdnje da se radi o životnom stilu, ocenio je on i dodao da tu nije reč o odabiru, nego o skučenim mogućnostima izbora, te da su razlozi za prosjačenje duboki. On je rekao i da Centri za socijlani rad nemaju šta da ponude deci koja su žrtva prosjačenja, da nemaju ideje niti istrumente za rešavanje tog problema. Predstavnica Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Sanja Kljajić kazala je da je u Srbiji zastupljeno nerazumevanje pojmova, i da terminološku nejasnoću prati i neadekvana evidencija tih pojava.

Kako je Kljajić kazala, ne postoje institucinalne usluge i programi, niti adekvatni smeštaj za decu koja su žrtve prinudnog prosjačenja, niti bilo kakva alternativa koja bi im se ponudila. Prema njenim rečima, usluge smeštaja su katkoročni odgovor na problem, a intervencija kojom se deca vraćaju u životno okruženje ne postoji.