"Pumpanje mišića bez pokrića": Nastavlja se HISTERIJA zbog raketa

Milanović je, naime, ukazujući da je nabavka raketa suverena odluka Srbije, poručio da ne zna šta Srbija želi da postigne tom vrstom naoružavanja.

- Oni dosta troše. Bog te pitaj odakle sva ta sredstva dolaze i da li je sve plaćeno. Činjenica je da im je Kina prodala nešto. Zašto to Srbija radi - do određene mere to da žele da imaju jaku defanzivu razumem, ali oni se snabdevaju i napadnim oružjem. I to me brine, ali opet Hrvatska je u NATO-u i Evropskoj uniji - rekao je Milanović.

Osvrnuo se i na savez koji je Zagreb sklopio sa Tiranom i Prištinom.

- Memorandum Hrvatske, Albanije i Kosova o saradnji u oblasti vojske koji je potpisao ministar nije nikakav vojni savez. Evo ga (prim. aut. predsednik Srbije Aleksandar Vučić) pre dva dana govori o planu Hrvatske, Kosova i Albanije da napadnu Srbiju. To je poprilično zanimljiv čovek. Kako da napadnemo? S čim? Mi nemamo vojsku za to. Možeš onda verovati meni na reč, na kraju krajeva ja o tome odlučujem. To nije dobro čuti, osim što je šašavo - rekao je, između ostalog, Milanović.

Ove teme dotakao se juče i Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, koji je izjavio da je Srbija definitivno opredeljena za mir i da nove rakete u arsenalu Vojske Srbije, koje su, kako je rekao, izazvale histeriju u regionu, nisu kupljene za Zagreb, Sarajevo i Podgoricu, već za sve koji ne misle dobro Srbiji.

- Nabavka naoružanja deo je zadataka definisanih Ustavom i zakonima postavljenih pred Vojsku Srbije - naglasio je on.

Osvrnuo se i na vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine, ocenjujući da nema logike da dve NATO članice imaju savez koji uključuje i teritoriju pod nadzorom međunarodnih vojnih snaga u okviru kojih deluje taj neprepoznati bezbednosni segment.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno kaže da su i srpska i hrvatska vojska patuljaste vojske koje su samo senka onoga što su bile devedesetih, te da cela ova priča nema nikakve veze sa bezbednosnim pitanjem.

- Ovde se ne radi o vojnom ugrožavanju, već o političkoj igri takozvanih elita vladajućih struktura obe zemlje. Sva istraživanja pokazuju da je etnička distanca ogromna, te je jasno da se najlakši politički poeni skupljaju na obe strane ovakvim svađama. Možda se svađaju spontano, možda dogovoreno, ali i jednima i drugima to donosi poene, pogotovo pred izbore. Sve u svemu, ovo je pumpanje nepostojećih mišića zarad poena na domaćem političkom terenu - jasan je Anđelković.

Nekadašnji ambasador u Nemačkoj, Milovan Božinović, za Direktno ocenjuje da su reakcije obe strane jednako pretrane.

- Hrvatski predstavnici su zauzeli superiornu pozu u toj svađi koja se vodi, te ističu rado da su članica NATO-a i da ih on brani, pa u tom kontekstu nikakve srpske rakete neće biti dovoljne. To je, rekao bih, čista arogancija. S druge strane, Srbija takođe reaguje nervozno i deluje da govori i više od onoga što je optimalno da se o tome kaže - smatra Božinović.

Slično vidi i poruke obe strane po pitanju formiranja saveza Zagreba, Tirane i Prištine.

- Hrvatska, Albanija i Kosovo su sklopile sporazum o saradnji uz obrazloženje da će kao dve članice NATO-a pomoći Kosovu, koje oni priznaju kao samostalnu državu, da se pripremi za članstvo u NATO paktu. Istina je da to nema formu vojnog pakta, ali jeste jedan politički provokativan potez. No, i u toj raspravi, svaka strana je preterala. Jer, niti je to vojni pakt, već sporazum o saradnji, niti je to bio potreban i svrsishodan potez sa njihove strane već su ciljali da se Srbija oseti pogođeno. Jednostavno, u oba slučaja su u pitanju dva suseda koji se svađaju više zarad poena na unutrašnjem političkom planu nego pitanja bezbednosti - zaključio je Božinović.