MESEC DANA IZVLAČILI TELA Tri decenije od stradanja 90 rudara u Aleksincu

Od 178 rudara koji su tog jutra ušli u okno broj 2 Aleksinačkog rudnika, polovina se nije vratila. Ljubiša Stanojević, koji je sa svojim timom iz jame izvlačio tela nastradalih rudara nagrađen je državnim ordenom za hrabrost.

"Na sve strane leševi, koji su se borili za život, pomoću maski koje su imali samo spasioci. Teško, jako teška scena, mnogi od spasilaca nisu mogli da izdrže, pa su povrćali i vraćali se nazad", ispričao je Ljubiša Stanojević, član spasilačkog tima.

"Najmanje desetak njih sam prethodnog dana primio na posao, uputio ih šta treba da rade, kako da rade, a sutradan su već nastradali", kaže Dušan Stanojević, sekretar Aleksinačkih rudnika od 1974. do 1991.

Tela poginulih rudara iz jame su izvlačena 29 dana. Izveštavanje o ovoj tragediji bio je veliki izazov, za tek formirano dopisništvo RTS u Nišu.

Mirjana Živković, šef Dopisništva RTS-a u Nišu u penziji kaže da je bukvalno mesec dana redakcija radila 20 sati dnevno, dok poslednje telo rudara nije izvađeno iz jame.

"Mi smo razgovarali sa porodicama svih stradalih. Verujte, preživljavali smo njihovu dramu, kao svoju ličnu", kaže Živković.

Sa oko hiljadu zaposlenih, Aleksinački rudnik bio je okosnica razvoja privrede u ovom kraju.

"Svakako da je mnogo uticao na privredu, ne samo na ljude koji su živeli od rudnika, njihove porodice, već i na malu privredu i firme koje su se naslanjale, kako iz opštine Aleksinac, tako i iz cele Srbije", kaže Čedomir Rakić, zamenik predsednika Opštine Aleksinac.

Ovo je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj je od trovanja ugljen-monoksidom nastradala polovina prve smene rudara. Rudnik je ubrzo nakon toga zatvoren, a naselje Aleksinački rudnici je od tada skoro potpuno pusto.