Ljudi umiru jer hitne službe u Srbiji nisu umrežene

Istina je da ekipe na terenu daju sve od sebe da pomognu, ali se postavlja pitanje organizacije posla. Da organizaciono službe hitne pomoći ne funkcionišu najbolje govorili su mnogi ministri zdravlja, čak je formirano i nekoliko radnih grupa koje bi radile na reorganizaciji, ali do danas ništa nije urađeno. 

Srbija nema jedinstven broj za sve službe hitne pomoći. Zapravo 194 važi samo za regionalne centre koji su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Ukoliko iz Beograda pozovete 194 javiće vam se dispečeri Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu. Međutim, problem je što oni pokrivaju 11 od 17 beogradskih opština. Obrenovac, Grocka, Sopot, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo imaju hitne službe pri domovima zdravlja. Ukoliko nekom pozli na ulici u Barajevu uzalud ćete zvati 194, jer neće moći da vam pomognu, već će vas uputiti da pozovete hitnu pomoć pri domu zdravlja.

Onaj ko zove pomoć treba da bude dovoljno pribran da pronađe na internetu fiksni broj telefona doma zdravlja, pa hitne službe i dok oni dođu za pacijente često bude kasno.

Dejan Zejnula predsednik pokreta "Pravo na život - Meri" kaže da su pre dve godine Skupštini Srbije predali Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći, koji predviđa uvođenje jedinstvenog broja za celu teritoriju Srbije i da u svakom okrugu u Srbiji postoji jedan dispečerski centar.

- Srbija bi tako imala 25 dispečerskih centara, a pozivom 194 dobijao bi se dispečerski centar za taj upravni okrug. Dispečerski centri bi međusobno bili povezani za slučaj masovnih nesreća - rekao je Zejnula za Euronews Srbija. 

I dok se čeka da nadležni reaguju (u ovom slučaju Ministarstvo zdravlja), da se reorganizuje rad službi hitne službe, gube se ljudski životi. O reorganizaciji službe hitne pomoći poslednji put se govorilo 2022. godine. Govorilo se se tada da je plan reorganizacije razrađen kroz projekat "Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite", koji je rađen sa Svetskom bankom.

Tada se govorilo da će Srbija preuzeti danski model rada hitne službe koji bi podrazumevao nova vozila Hitne pomoći u kojima je biti GPS sistem, helikopterske jedinice, bolje obučene medicinske tehničare, ali i vozače. Međutim, sa reči se nije prešlo na dela. Zejnula kaže da je danas u Srbiji sve prepušteno rukovodiocima hitnih službi, a da nema jedinstvenog akta o organizaciji i radu tih službi.

- U birokratskim propustima se gube životi. Slučaj Sare Petković nije jedini, toga ima mnogo više. Možda zvuči banalno, ali mi danas imamo hitne službe koje nemaju mogućnost snimanja razgovora. Vi kao pozivalac nemate dokaz da ste zvali i šta ste od simptoma naveli. Postavlja se pitanje kako je Ministarstvo zdravlja moglo da im dodeli rešenje o obrazovanju službi Hitne pomoći, ako ne ispunjavaju osnovne uslove za rad - kaže Zejnula.

Pojašnjava da u Srbiji postoji oko 150 službi hitne pomoći i četiri zavoda (Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad).

- U zavodima imamo dispečerski centar, ali to je samo u četiri zavoda. U 150 službi vi imate lekare i zdravstvene radnike i oni odlučuju da li će izaći na teren. Naša ideja je da svaki okrug ima dispečerski centar. Recimo Šumadijski okrug da ima jedan dispečerski centar u Kragujevcu gde će biti objedinjeni i Aranđelovac, Topola, Rača, Stragare, Batočinu, Knić, Lapovo.

Kada pacijent pozove iz bilo koje od ovih opština da dobije dispečerski centar u Kragujevcu, koji ima uvid u ekipe na terenu, i šalje najbližu ekipu oni koordinišu rad terenskih ekipa. Tako ne bi imali više 150 službi koje će da se javljati na telefon, već 25 - naveo je Zejnula.