"CRNE TAČKE" NA SRPSKIM PUTEVIMA Kako nastaju, koji su uzroci nesreća i da li iko brine o građanima

Jedna od deonica koja se smatra crnom tačkom je auto-put Beograd - Niš, jer se tu događa najviše saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima. Tu je i Ibarska magistrala i mnoge druge deonice. Iako na nivou sveta i Evrope ne postoji usaglašenost oko definicije crne tačke, profesor Antić pokušao je da nam približi sam pojam.

- Crna tačka je mesto na kojem dolazi do nakupljanja saobraćajnih nezgoda. Mi možemo da kažemo su crne tačke povećan broj saobraćajnih nezgoda u jednom periodu na jednom mestu. Uzima se različita dužina, primera radi 100 metara. Isto tako postoje i crne deonice, što može biti i po nekoliko kilometara - rekao je profesor Antić za Direktno.rs.

Nisu sve crne tačke podjednako bitne, one se same od sebe rangiraju po određenim parametrima, što je takođe veoma važno, u davanju prioriteta.

- Mi moramo te crne tačke da rangiramo po svojoj opasnosti ovde u Srbiji. Broj poginulih, broj povređenih i tome slično. To su težinski faktori. Kada se na jednom mestu dogode dve saobraćajne nesreće sa poginulim licima, četiri sa teško povređenim, 30 sa lakše povređenim licima, to mesto je opasnije od mesta gde je jedno lice poginulo, a pet povređeno. Rangiranje crnih tačaka je jedan kompleksan proces i iziskuje mnogo parametara uzetih u obzir. Bitno je reći da postoje i crne tačke za pešake i crne tačke za bicikliste. Primera radi, mesto koje je crna tačka za bicikliste može sa druge strane biti potpuno bezbedno za automobile. Upravo zbog toga je sve ovo prilično složen proces.

Uzroci nastanka saobraćajnih nezgoda su različiti, ali nikada jedan faktor ne dovodi do nesreće.

- Saobraćajna nezgoda veoma retko nastaje zbog jedne stvari, jednog uzroka i jednog problema. To je najčešće lanac događaja kod kojih ima više grešaka. Pogreši malo vozač, malo "ćelave gume", malo put nije kako bi trebalo da bude i onda u tom lancu događaja dođe do saobraćajne nezgode.

Ipak, postoji neko ko brine o određenim uzrocima saobraćajnih nezgoda i čiji je zadatak da se svi uzroci koji nisu do vozača, svedu na minimum.

- Ono što je dobro je da od prošle godine imamo Pravilnik o unapređenju faktora put. To su procedure koje služe da put ne bude uzrok saobraćajne nezgode. Postoje ljudi koji se zovu proverivači, odnosno revizori, oni su osposobljeni da uoče neke stvari koje mogu da budu potencijalna opasnost na putu. Mi na Saobraćajnom fakultetu radimo te provere puteva po Srbiji i onda dostavljamo izveštaje, u kojima navodimo da, primera radi, određene deonice imaju puno krivina, ili su opasne iz drugih razloga.

Provera puteva podrazumeva da se otklone svi faktori koji mogu da dovedu do smrtnog slučaja ili povrede.

- Nije koncept da sprečimo saobraćajnu nezgodu, nego da sprečimo da neko bude povređen ili da pogine. Dakle, ako je vozač zaspao i sleteo sa puta, ne mora da pored puta udari u drvo i da pogine. Mi smo tu da ukažemo da je to drvo preblizu putu, ili neki betonski bedem, ograda. Toliko se u poslednje vreme radi na tome. Prošle godine su dolazili ljudi iz inostranstva koji su obučavali naše ljude da vrše provere i da se time bave. Mi sada imamo ekipe koje za svaku nezgodu moraju da ispitaju da li je put taj koji je doprineo nesreći. Da li je signalizacija u redu, da li su nagibi dobro urađeni - zaključio je profesor Antić za Direktno.rs.