Šmit podneo ostavku pod AMERIČKIM PRITISKOM

To je učinjeno zato što SAD žele što pre da krenu u realizaciju Južne gasne interkonekcije, čiji veliki deo trase prelazi upravo preko državnog zemljišta, objavili su sarajevski mediji.

Projekat Južne gasne interkonekcije poveren je američkoj kompaniji "AAFS Infrastructure and Energy", iza koje, kako je ranije objavljeno, stoje bliski saradnici američkog predsednika Donalda Trampa, koja je osnovana u novembru prošle godine i nema iskustva u sličnim projektima.

Iz Brisela je vlastima u BiH upućeno upozorenje da moraju da poštuju pravila Evropske unije (EU), odnosno da moraju "pažljivo razmotriti obaveze" iz Ugovora o Energetskoj zajednici prilikom izrade energetskih zakona.

Da bi se zadržao napredak ka članstvu u EU, naveli su, ključno je da zakoni budu usklađeni sa preporukama Evropske komisije.

Za EU, kako je naglašeno, problem nije sam gasovod Južna interkonekcija, koja treba da smanji zavisnost BiH od ruskog gasa, već način na koji je projekat dodeljen američkoj kompaniji, bez transparentne procedure i pravila javnih nabavki.

Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom je 2005. godine nametnuo tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun, a 2022. godine je dopunjen Šmitovom odlukom, kojom je još jednom potvrđen i pojašnjen režim zabrane raspolaganja državnom imovinom, uz pozivanje na ranije odluke Ustavnog suda BiH.

Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) ranije je naglašeno da će taj zakon ostati na snazi, sve dok se u parlamentu BiH ne donese zakon koji će rešiti sporno pitanje državne imovine, koja je jedan od pet uslova da se u BH okonča mandat OHR-a.

Bošnjački političari insistiraju na stavu da je titular državne imovine država BiH, dok vlasti u Republici Srpskoj tvrde da državna imovina pripada entitetima.