Ako Srbija za godinu dana ne izruči Svetozara Marovića Crnoj Gori, on će postati slobodan čovek

Do sada je Ministarstvo pravde Crne Gore uputilo sedam zamolnica za izručenje Marovića, a kako se približava apsolutna zastara, sve više se potvrđuje teza da se iza njegovog dugodišnjeg skrivanja i navodnog lečenja u Beogradu zapravo krije politički dogovor.

Na pitanje Vijesti da li Ministarstvo pravde razmišlja da uputi novu urgenciju kolegama u Beogradu budući da za godinu nastupa zastara kazne, iz tog resora nisu direktno odgovorili:

- Ministarstvo pravde je u prethodnom periodu u više navrata obaveštavalo javnost u odnosu na predmet izručenja Svetozara Marovića u delu nadležnosti ovog ministarstva. Podsećanja radi, u odnosu na Svetozara Marovića je na snazi međunarodna poternica NCB Interpola Podgorica, kao i zahtev za izručenje, koji je Republici Srbiji upućen još 2019. godine - odgovorili su u Ministarstvu pravde.

Ponovili su da je Ministarstvo pravde u maju 2025. godine uputilo ponovni upit - urgenciju Ministarstvu pravde Republike Srbije.

- Kojom je Ministarstvo zatražilo informacije o postupanju po zahtevu Crne Gore za izručenje imenovanog, pozivajući se istovremeno na naša prethodna zvanična obraćanja povodom predmetne stvari. Do danas nismo primili odgovor nadležnih organa Republike Srbije u ovom predmetu - piše u odgovoru šefice kabineta Maje Jović.

Marović, nakon što je u maju 2016. godine, po izlasku iz šestomesečnog pritvora, priznao da je bio vođa kriminalne grupe, umesto na odsluženje pravosnažne kazne sklonio se u Beograd.

Njegovi advokati u to vreme su više puta saopštavali da se Marović u prestonici Srbije nalazi zapravo zbog lečenja.

Marović je sa Specijalnim državnim tužilaštvom u vreme, dok je tim tužilaštvom rukovodio Milivoje Katnić, sklopio sporazum o priznanju krivice u maju 2016. godine, gde je prihvatio da bude osuđen jer je bio na čelu "budvanske grupe" koja je oštetila Opštinu Budva oko 45 miliona evra.

Viši sud u Podgorici parafirao je nagodbu s Marovićem, koji je prema detaljima sporazuma trebalo u državnu kasu da i uplati milion evra, ali i 100 hiljada u humanitarne svrhe.

Kako on to nije učinio u roku koji mu je sud naložio, zatvorska kazna mu je pravosnažnim rešenjem u jesen te godine povećana za još godinu zatvora.

Precizni detalji tog sporazuma na relaciji SDT - Marović nikada javno nisu objavljeni, a Opština Budva u nekoliko navrata je saopštila nezadovoljstvo odlukom SDT-a tokom dogovora, jer su smatrali da nije pravično postavljeno obeštećenje prilikom imovinsko-pravnog zahteva.

Nakon sporazuma, Marović se više nije vraćao u Crnu Goru, koja je u maju 2017. za njim raspisala i Interpolovu poternicu.

Brojne urgencije i šetnja po Vračaru

Molbe za izručenje i urgencije su prethodnih godina Srbiji slala čak četiri crnogorska ministra pravde. Prva zamolnica poslata je 2. aprila 2019. godine, dok je na čelu tog resora bio Zoran Pažin.

Ministar Vladimir Leposavić drugu molbu poslao je 28. decembra 2020, dok je njegov naslednik u fotelji resora pravde - Andrej Milović novu urgenciju poslao 28. januara 2022.

Milović je bio i najažurniji u slanju upita oko Marovića - 12. aprila 2022. kolegama u Nemanjinoj 22 u Beogradu poslao je i molbu da se nekadašnji drugi čovek DPS-a izruči Crnoj Gori.

Ministar Marko Kovač novu urgenciju poslao je 5. avgusta 2022. i u tom dopisu je naveo da "postoji rizik od zastarevanja kazne".

I aktuelni ministar pravde Bojan Božović u maju ove godine poslao je novu urgenciju, a na koju mu, prema odgovoru Ministarstva pravde Crne Gore, iz Beograda nisu ni odgovorili.

Pitanjem izručenja Svetozara Marovića bavili su se i nekadašnji premijer Zdravko Krivokapić i šef države Jakov Milatović tokom zvaničnih poseta Beogradu.

Krivokapić je u novembru 2021. u Beogradu tokom razgovora sa tadašnjom premijerkom Srbije Anom Brnabić saopštio da je "izručenje Marovića prioritet za Vladu".

U julu 2023. godine slučaj Marović aktuelizovan je na najvišem nivou, tokom susreta predsednika dve države u Beogradu. U prvoj zvaničnoj poseti Srbiji, Milatović je izneo zahtev predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se Marović izruči matičnoj zemlji.

Vučić je na sve ove brojne molbe, urgencije i zahteve jednom prilikom lakonski odgovorio:

- Ne biste verovali koliko je sve komplikovano.

"Crna lista" SAD-a

Poslednji šef Državne zajednice Srbije i Crne Gore se od polovine 2022. godine nalazi i na "crnoj listi" Sjedinjenih Američkih Država.

Ministarstvo finansija je u julu 2023. godine saopštilo da su Svetozaru Maroviću uvedene sankcije "zbog odgovornosti ili saučesništva i direktne ili indirektne umešanosti u korupciju u vezi sa Zapadnim Balkanom".

Na teret mu se stavljaju zloupotrebe položaja, pronevera javne imovine, oduzimanje privatne imovine u ličnu korist ili političke svrhe, kao i mito.

Tadašnja odluka SAD-a, bila je okidač da se crnogorske vlasti još jednom obrate kolegama u Srbiji.

- Uključivanje SAD u slučaj Marović je korak dalje za izručenje i mi se nadamo da će Srbija izručiti Svetozara Marovića - kazao je Andrej Milović, tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde.

Milović je tada ocenio da je u slučaju Marović "prisutan nedostatak političke volje", pojašnjavajući da je to jedini slučaj u vezi s kojim imaju problem s kolegama iz Srbije.

Zapelo oko imovine, od penzije "skinuli" 24.000 evra

Opština Budva tokom višegodišnjeg postupka uspela je da proda imovinu koju je Svetozar Marović založio, kao i njegov sin Miloš, te da do kraja prošle godine naplati svega 300 hiljada evra.

Preostalo je Opštini da namiri još 783 hiljade evra, a to će biti moguće tek nakon okončanja sudskog sporenja oko imovine porodice Marović.

Presudom Višeg suda od 12. septembra 2016, s klauzulama pravosnažnosti i izvršnosti, potvrđeno je potraživanje Opštine Budva od Svetozara Marovića u iznosu od 1.096.481 evra.

Za devet godina, Opština Budva je uspela da mesečnim "skidanjem" dela Marovićeve penzije, naplati oko 24.000 evra.

Opština, na kraju svakoga meseca preko javne izvršiteljke naplaćuje deo penzije Svetozara Marovića, koji je sada nakon povećanja dostigao iznos od 317,91 evra.