Natalija Jovanović: Studenti će 28. decembra zapravo raspisati izbore, neophodan i generalni štrajk

Kako dodaje, studenti će 28. decembra kroz sakupljanje potpisa na velikim protestima po Srbiji praktično raspisati vanredne parlamentarne izbore.

- Za njihovo održavanje, međutim, neophodan je i dodatni pritisak kroz generalni štrajk - dodaje bivša dekanka Filozofskog, koji je na današnji dan, pre godinu dana, prvi među fakultetima u Nišu otvorio vrata za studentsku blokadu, a ona bila među prvim fakultetskim čelnicima u zemlji koji su javno podržali studentske zahteve“, ukazuje Jovanović za Danas.

Šta bi, po Vašem mišljenju, studenti i građani u protestu trebalo da preduzmu u narednom periodu kako bi, evo, nakon više od godinu dana protesta, isposlovali održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je njihov ključni zahtev?

- Tog 28. decembra će širom Srbije početi da se sakupljaju potpisi kojima se traže izbori, a za dan, dva ili tri biće ih sakupljeno toliko da ne znam ko će moći da zažmuri nad činjenicom da to zahteva ogroman broj ljudi. Kroz takvu akciju i masovnost će se, takođe, mobilisati građani da razumeju koliko je važno da u vreme izbora imaju širom otvorene oči, kako se ne bi ponovili Zaječar, Kosjerić, Mionica, Sečanj. Tog dana ćemo svi morati da budemo kontrolori, svi građani i ceo narod.

- Ja sam, međutim, od početka protesta ponavljala da je neophodno da sve stane na dan, dva ili tri, pre svega u Beogradu, kako bismo naterali faraona da raspiše izbore, koji su jedini demokratski način za smenu vlasti. Dakle, generalni štrajk, i pre ili kasnije ćemo doći do toga. Možda ćemo svi morati da stanemo i zbog toga što, na primer, neće biti gasa i goriva, što nam odlaze strani investitori, što neće biti para u budžetu… NIS je došao u ovakvu situaciju zbog pogrešne politike, odnosno pogrešnih odluka jednog čoveka koji donosi sve odluke, pa je između ostalog umislio i da može da proda priču da Srbija hoće u Evropsku uniju, ali neće da uvede sankcije Rusiji.

A koliko je za društvene promene pametna i korisna politika ograđivanja studenata u blokadi od sve sve brojnijih aktera – od opozicije, pojedinih javnih ličnosti, Proglasa, dela Anketne komisije, dela Pobunjenog univerziteta, zborova građana u Novom Sadu, nekih aktivističkih organizacija…?

Mogu da razumem da su mladi ljudi buntovni, ali takvo ograđivanje može da bude kontraproduktivno, a različite prozivke i optužbe su nepotrebne. U Anketnoj komisiji, na primer, sede ljudi sa autoritetom i integritetom, koji su uradili jako veliki i značajan posao u vezi sa rasvetljavanjem pada nadstrešnice u Novom Sadu. Ne vidim da ljudi iz Proglasa, koji inače imaju zavidne karijere, očekuju bilo kakve privilegije ili funkcije, već su iskreni borci za demokratiju i bolje društvo.

Ali, koliko znam, od nekih pojedinaca i organizacija su se u tom poslednjem saopštenju ogradili samo beogradski studenti u blokadi, odnosno jedna grupa studenata, i mislim da za takav stav ne postoji široka podrška. Iza takvog stava nisu stali studenti drugih univerziteta u Srbiji.

U javnosti se već mesecima govori o studentskoj listi za parlamentarne izbore, na kojoj će se naći, kako je rečeno, kandidati u širokom dijapazonu- od levice do desnice. Da li studenti treba da saopšte njen sastav?

- Ne treba insistirati da se saopšti ko se nalazi na listi. Izbori još uvek nisu raspisani, a ukoliko bi se objavila imena, ti ljudi bi bili satanizovani od strane režima. Uostalom, niko do sada nije uspeo da "provali“ sastav studentske liste, iako između ostalog režim ima najsavremenije uređaje za prisluškivanje, a i prisluškuje sve živo.

Ono što je izvesno je da ljudi koji žele promene u društvu imaju gotovo apsolutno poverenje u studente, pa i njihovu listu. Razmišlja se, ako studenti veruju ličnostima na listi, koje su inače prošle nekoliko nivoa provere, verovaćemo i mi. A sve te ličnosti, kada budu izabrane, naći će se u nezahvalnoj situaciji jer je država u katastrofalnom stanju, a očekivanja građana i javnosti biće prevelika.

Njihov zadatak, međutim, treba da bude ograničen, treba da obezbede uslove za održavanje demokratskih i regularnih izbora. U vreme tih izbora moramo da imamo sređene biračke spiskove, funkcionalan REM i slobodne medije, a ne političku i izbornu korupciju, najrazličitije pritiske na birače ili funkcionersku kampanju.

Šta su, po Vama, uspesi studentskog pokreta u poslednjih godinu dana i nešto malo duže?

- Najpre, mobilizacija neutralnih, pre svega zbog toga što su studenti, na slučaju velike tragedije u Novom Sadu, jasno pokazali lice korupcije i ispostavili zahteve koji su gađali tačno u metu. Svakome ko je govorio da ga politika ne interesuje pokazali su da se ona jednako tiče svih nas, i starih i mladih, i bogatih i siromašnih, i obrazovanih i neobrazovanih. Svako u ovoj zemlji se nalazi pod nekom nadstrešnicom- na železničkoj stanici, u učionici, u sportskoj hali, na putu, u staračkom domu, u Centru za izuzetnost… Korupcija režima je nad glavama svih nas i počela je da ubija.

Studenti su, takođe, oborili rejting aktuelne vlasti, ali pre svega ogolili činjenicu da na izborima glasovi za vlast nisu realni, već su pokradeni, ucenjeni i iznuđeni. Jasno smo mogli da vidimo i čujemo da je čovek koji odlučuje o svemu te glasove plaćao, da su mu stizali "bugarskim vozovima“, da je uvozio svoje birače- kao stoku- iz Republike Srpske ili Rumunije…

Naši mladi ljudi su nam pokazali i da su mnoge vrednosti daleko značajnije od novca. Takvu poruku su prenosili građanima Srbije od severa do juga, od istoka do zapad i do svakog zaseoka. Pokazali su nam šta je solidarnost i empatija, širili su ljubav, a i zgazili granice i ograde koje su postojale među nama. To su najbolje demonstrirali studenti Novog Pazara, a i sam Novi Pazar, kada je dočekivao studente i građane Srbije. Svi oni su dokazali da niko ne može da ih kupi i da nisu korumpirani na bilo koji način.

Vidimo na delu i njihovu vitalnost – oni pohađaju nastavu i školsku godinu uporedo sa svojim protestima i akcijama, a uprkos represiji i batinama koje trpe, posebno posle Vidovdanskog sabora. Uspeli su da odole svim iskušenjima koje je pred njih postavio jedan surovi režim, šizoidno opsednut svima koji drugačije misle, i da odgovore na dostojanstven, kulturan i kreativan način.

Velika tekovina studentskog pokreta jeste učenje demokratije, preko plenuma. To su mesta na kojima se o svakoj temi otvoreno razgovara, odluke se donose zajednički, nema lidera, svako je važan i snosi odgovornost.

Pokazali su nam, sve u svemu, da su generacijski spremni da predvode budućnost u ovoj zemlji. Da ova generacija i može i hoće i zna i razume. Ona ume da organizuje društvo i da odreaguje na kriznu situaciju- mirno, uporno i dosledno.

A šta su neuspesi? Vidimo da studentski zahtevi nisu ispunjeni, još nema odgovornih za tragediju u Novom Sadu, izbori nisu raspisani, vlast se grčevito drži svojih pozicija, represija se pojačava…?

- Sve to nije krivica i odgovornost studenata. Reč je o patološkom stanju vlasti koja je ozbiljno uzdrmana. On i oni znaju da mi znamo da su gotovi. On i oni su razotkriveni sa svih strana, i to jeste zasluga studenata.

- Čini mi se da, ipak, najviše poražava sve nas to neko Čaci naselje ispred Narodne skupštine, to strašno ogledalo patologije, nemoći i straha režima. Čovek koji donosi sve odluke ima u rukama i nož i pogaču, i policiju i vojsku na čije je čelo postavio najposlušnije ljude, ali ne uspeva da se izbori sa svojim strahovima, pa se kao alavo i nedoraslo dete štiti sramnim šatorima i batinašima.

- Mislim da je odlučio da narodu uskrati taj narodni prostor ispred Narodne skupštine, kada je u više navrata video ogromnu masu ljudi na Slaviji i kod te skupštine, pa shvatio koliki je broj njegovih protivnika. Ali, to nije prostor koji pripada faraonu, vladaru i caru, i to će i njemu biti jasno. U našeg cara Trojana biće kozje uši.