Kakav je odnos studenata prema Rusiji, a kakav prema EU?

U tekstu koji su preneli domaći mediji, kada je reč o njihovim spoljnopolitičkim smernicama, studenti su poručili :

- Mi smo po treći put u Berlinu. Bili smo u Briselu, ali sigurno nećemo ići po savet u Moskvu.

Međutim, od početka demonstracija u Srbiji, imali smo prilike da čujemo kritike na račun Brisela zbog nedostatka konkretne podrške studentskom pokretu. U više navrata govorilo se o padu podrške EU od strane srpske javnosti, kao i brojne spekulacije na temu zašto EU tokom ovih demonstracija ne uživa simpatije koje je imala tokom demonstracija protiv Slobodana Miloševića.

Vođeni narativom o tradicionalnom prijateljstvu dveju pravoslavnih zemalja, prorusko raspoloženje prisutno je u srpskoj javnosti, dodatno podupreto animozitetom koji brojni državljani Srbije osećaju prema zapadnim zemljama nakon NATO bombardovanja devedesetih godina.

S druge strane, Srbija je kandidat za članstvo u EU, uprkos zastoju u pristupnom procesu. Takođe, tokom prošle godine u više navrata imali smo priliku da od strane evropskih funkcionera čujemo da su studentski zahtevi u skladu sa zahtevima EU i da predstavljaju evropske demokratske vrednosti kojima Srbija, kao zemlja kandidat, treba da teži.

Postavlja se pitanje, kakav je stav studentskog pokreta po pitanju spoljnopolitičkog opredeljenja – kakav je njihov odnos prema Rusiji, a kakav prema EU.

– Mislim da su to potpuno lažne i namerno iskonstruisane dileme u manipulativne svrhe, i to od strane režima i njegovih službi i raznih levo-desnih prirepaka, koje se ničim drugim ne bave sem uzaludnim pokušajima uništavanja studentskog pokreta pod svaku cenu – kaže po ovom pitanju Dinko Gruhonjić, novinar i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

On podseća šta piše u članu 1. Ustava Republike Srbije: “Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima”, dodajući da je Srbija Srbija na ovaj način Ustavom definisala da pripada evropskim principima i vrednostima.

– Ne ruskim, ne kineskim ili ne znam kakvim, već – evropskim. Svima je poznato da se studentski pokret od samog početka zalaže za striktno poštovanje Ustava, počev od čuvene rečenice upućene autokrati na vlasti: “Nisi nadležan!” Dakle oni se zalažu ne samo za vladavinu prava i socijalnu pravdu, već i – da ponovimo – za evropske principe i vrednosti koje su već upisani u najviši pravni akt ove države – poručuje naš sagovornik.

On dodaje da oni koji to u javnosti ovo neprestano predstavljaju kao nekakvu “spoljnopolitičku dilemu” studentskog pokreta su ili otvoreni ili prikriveni “režimski ljudi, ili su politički nepismeni”.

– Uostalom, studenti su bicikle vozili i pešačili do Stazbura i do Brisela, a ne do Moskve ili Pekinga. Studenti su, dakle, i u ovome dosledni ustavnom poretku sopstvene države. Sve ostalo je dimna zavesa kojom se pokušava sakriti suština studentskih zahteva – a to je borba za vladavinu prava i evropski vrednosni okvir koji je Srbija sama sebi propisala – zaključuje Gruhonjić.

Prdsednik Demokrtaske stranke Srđan Milivojević kaže da, budući da se studentski pokret ogradio od posere Berlinu, smatra da je neprimereno da u ime studenata govori o njihovom spoljnopolitičkom opredeljenju.