Marta Kos: Srbiji novac iz Plana rasta kada ispuni uslove vezane za pravosudne zakone, izbore i medije!

Odgovarajući na pitanja članova Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlmenta (AFET), Kos je rekla da za Srbiju, kad je reč o novcu iz Plana rasta, postoje preduslovi koje mora da ispuni: podrška efikasnim demokratskim mehanizmima, slobodni i pošteni izbori, medijski pliralizam, nezavisno pravosuđe i vladavina prava.

Kos je kazala da Evropska unija (EU) analizira da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate i da koristi različite instrumente, ali da će sačekati da vidi kako će vlasti u Beogradu reagovati na izveštaj Venecijanske komisije o nedavnim izmenama pet pravosudnih zakona, usvojenim na predlog poslanika Uglješe Mrdića.

Kos je rekla da je EU u kontaktu sa vlastima Srbije, koje su obećale da će učiniti ono što se od njih očekuje.

- Ja im verujem, ali želim to da vidim. Moj tim i ja treba da vidimo da su poništili izmene pravosudnih zakona i da će osigurati slobodne i poštene izbore. Ovo je veoma važno, jer će Srbija ove godine verovatno imati parlamentarne, a sledeće godine predsedničke izbore - kazala je Kos.

Reagujući na najavu da bi Marta Kos mogla da saopšti odluku o zamrzavanju sredstava iz "Plana rasta" predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je smatra da Komesarka za proširenje EU ipak neće tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju.

Ocenila je da to ne bi bilo fer jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje.

Brnabić je na konferenciji za novinare istakla da će mišljenje Venecijanske komisije stići u junu.

- Mi nećemo čekati jun, mi ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima, što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama i dopunama zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Svakako očekujem da te izmene i dopune što pre uđu u Skupštinu - rekla je Brnabić.

Ekonomista Mahmut Bušatlija je za Direktno.rs rekao da je jedina svrha ove mere kažnjavanje Srbije.

Dodao je da bi ona mogla da utiče na potencijalne investitore iz Evrope koji sigurno osluškuju politička kretanja kada odlučuju gde će investirati svoj novac.

Bušatlija je objasnio i da sredstva od 1,5 milijardi evra ne predstavljaju pomoć koja je od nekog velikog značaja, već da je simbolički značajnija sama politička odluka o zamrzavanju tih sredstava.

- Od tih 1,5 milijardi evra, naročito kad su grantovi u pitanju, možda 20 ili 30 odsto dođe do nas, ostalo je tako uslovljeno da moraju da se angažuju njihovi konsultanti njihove institucije i veći deo tih para na kraju opet završi kod njih - kaže Bušatlija.

Podseća i na četiri milijarde evra o kojima se često priča, a koje je Srbija dobila na poklon u poslednjih 20 godina, i pojašnjava da je i od tih sredstava mali deo zaista i stigao u Srbiju, a da je većina novca otišla ko zna gde.

- Upoznao sam dosta tih stručnih konsultanata iz Evrope čije angažovanje je bilo uslovljeno odobravanjem određenih sredstava. Ne mogu da shvatim da smo pristajali na takve "profesionalce" - podvukao je Bušatlija.

Sa druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković smatra da će efekat ove mere zavisiti od toga kakva bude reakcija na nju od strane vlasti u Srbiji.

- U prvom trenutku možemo da vidimo da je vlast zauzela gard i da delom optužuje evropske strukture, a delom proevropsku opoziciju zbog donošenja ove mere - kaže Stojiljković.

Naglašava da je najvažnije da ona bude privremena i da budu izvršene promene koje se očekuju.

- To je stvar interpretativnog polja, ako se nastavi sa narativom, odnosno interpretacijom da zapadne liberalne demokratije ne žele dobro Srbiji, onda to neće izaći na dobro. Ukoliko se ova poruka shvati ozbiljno i krene se u usklađivanje onih polja na koje EU ima zamerke, onda bi moglo sve da izađe na dobro - zaključuje Stojiljković.

Da bi tako moglo i da bude, pokazuje i hitni nalog Vlade Srbije svim državnim organima da pri pripremi zakona i podzakonskih akata posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom.

Nadzor nad sprovođenjem tih pravila biće poveren Ministarstvu za evropske integracije.

Kako je navedeno u saopštenju Vlade, predlagači propisa kojima se preuzimaju pravne tekovine EU ubuduće će biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.