Anita Mančić o borbi za potomstvo: "Kad bih počela da plačem, nikad ne bih stala"

Bez patetike i uvek iskrena, otvoreno govori o ličnim izazovima, prihvatanju i potrazi za srećom, čak i kada život ne ide u željenom pravcu.

U podkastu "Faktor 50+", govorila je o važnim životnim temama – protoku vremena, pomirenju sa sobom i veri da nada postoji čak i onda kada se čini da su neka vrata zauvek zatvorena.

Mančić je godinama vodila borbu za potomstvo, o čemu je javno govorila kako bi ohrabrila žene koje prolaze kroz slična iskustva. Danas ističe da je naučila da sreću prepozna i u drugim segmentima života, pronalazeći mir u onome što ima.

– Jako je važno da se pomiriš u životu sa mnogim stvarima, pa i sa godinama i da bez obzira što nisi ostvaren kao roditelj ili u svom poslu i tako dalje. Znači, postoji uvek svetlost i postoji taj ćošak gde ćeš, ako otvoriš oči, sigurno videti gde te čeka sreća - rekla je glumica, pa nastavila:

– Da ne razmišljam tako, da nema te želje i potrebe i da nisam videla toliko primera u životu, divnih primera da se dogodila sreća osobama koje su čak i starije od mene… I one mi daju snagu. Zapravo te sudbine, ne one kao žene, i one kao žene, ali te sudbine daju mi snagu i znam da postoji i mir i spokojstvo i nada… i do poslednjeg trenutka živimo. -

Poruka Anita Mančić dobija dodatnu težinu kada se zna da je gotovo deceniju vodila iscrpnu borbu da postane majka. O tom iskustvu govorila je otvoreno i bez zadrške, sa jasnom željom da razbije društvene tabue i pruži podršku ženama koje prolaze kroz isti, često emotivno zahtevan proces.

– Deset godina vodila sam tešku borbu da postanem majka, nažalost bezuspešno. To je veliki atak na organizam. Telo je počelo da se buni, zato sam odustala od te borbe. Razmišljala sam i da usvojim dete – rekla je ona jednom prilikom, prenosi Story.

Glumica Anita Mančić iza sebe je ostavila težak životni period, ali iz njega je izašla sa drugačijim pogledom na stvari. Danas otvoreno govori o prihvatanju i naglašava da život može biti ispunjen, čak i kada ne ide onako kako smo zamišljali.

Kako kaže, vremenom naučimo da živimo sa onim što ne možemo da promenimo i da zadovoljstvo pronađemo na drugim mestima.

– Prebolite mnogo toga u životu, pa i to. Nađete zadovoljstvo u drugim stvarima jer shvatite da je to jednostavno tako. Ljudi se rode hendikepirani i žive s tim. Postoje ljudi koji ostavljaju svoju decu i žive s tim, što je strašno… Postoje oni koji ne ostavljaju svoju decu, ali ih zlostavljaju ili deca maltretiraju roditelje...I to je strašno, ali to je život. I ovo je život i može da bude lep. Kad me stigne tuga, ućutim se da je preživim. Kad bih zbog nekih stvari počela da plačem, nikad ne bih prestala. Zato ne počinjem – ispričala je.

Poruka Anite Mančić od početka je bila jasna – o ličnim iskustvima treba govoriti, naročito kada mogu da pomognu drugima. Upravo zbog toga bila je među prvima koja je javno otvorila temu vantelesne oplodnje, u vreme kada se o tome gotovo nije govorilo.

Bez ustručavanja, odlučila je da podeli sopstveno iskustvo kako bi ženama koje prolaze kroz isti proces pružila informacije i osećaj da nisu same.

– Nemam problem da govorim o intimi ukoliko to ima smisla. Recimo, ja sam govorila o veštačkim oplodnjama kad je to bio tabu, iz potrebe da podelim taj problem sa ženama koje su u istoj situaciji kao i ja, a nemaju dovoljno informacija o tome. Ima li veće intime? Pre deset godina otvoreno sam govorila da je normalno da žena i muškarac ne mogu da imaju decu i da je normalno da se na tome radi, da je medicina napredovala i da ima rešenja za to – ispričala je glumica.

Upravo ta otvorenost i spremnost da govori bez zadrške čine da njene reči imaju težinu. Njena poruka ne ostaje samo lična ispovest, već postaje podstrek drugima – podsećanje da se smisao i ispunjenost mogu pronaći i izvan očekivanih okvira, ali i da nada, kako sama kaže, postoji do poslednjeg trenutka.