Mir u Ukrajini ne bi DONEO EKONOMSKI procvat Srbiji

Ceo mirovni sporazum bi najverovatnije podrazumevao da Rusija dobije ono što i traži - kontrolu za Donbas i Lugansk ili deo ovih teritorija. Ono što na Balkanu dobro već znamo, proces rešavanja međunarodnog statusa ovih regiona zahteva vreme, što bi podrazumevalo i da Ukrajina ne bi mogla da funkcioniše u punom kapacitetu dok se to pitanje ne reši. Setimo se samo koliko je Srbiji bilo potrebno vremena da počne da privlači investitore sa nerešenim pitanjem teritorije Kosova, koje su svi međaunarodno bitne ekonomske institucije pominjale i dalje kao problem. Tu verovatno negde i leži razlog zašto su Srbiju sve vreme zaobilazile "velike i pouzdane" investicije i investitori, piše Nova ekonomija.

A Evropa bi, koja je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, bila zauzeta finansiranjem Ukrajine, pa bi sredstva i trgovine svakako manje bilo za Srbiju, koja nije nikada uvela sankcije Rusiji. Sve ovo znači da bi Srbija počela da plaća svoj ceh iz budžeta za političke loše procene, a ionako loše vođen energetski sektor vodi nas u tom smeru. Pojedini ekonomski analitičari predviđaju nam još gori ekonomski scenario vezan za gas od onoga za NIS, tvrdeći da će nas naredne godine sačekati možda i kontrakcija ekonomije i inflacija koja bi mogla da ide do nivoa koje smo videli 2022. godine. Narodna banka predviđa privredni rast od 3,5 odsto i inflaciju ispod 4,5 procenta u narednoj godini.

Agencija Rojters piše i da bi ovakva vrsta mira dala Rusiji predah u kojem bi mogla da se konsoliduje i šansu da nađe novo finansiranje u inostranstvu, pošto je sada zemlja odsečena od spoljnih zaduženja. U isto vreme EU bi bila opterećena finansiranjem Ukrajine i potencijalnim ekonomskim krahom, što bi stvorilo uslove za potencijalni budući sukob.