Ekonomisti: Čeka nas gora kriza od one 2008!

Ekonomista Ljubodrag Savić za Direktno kaže da nema dileme je prva šteta koja nas može zadesiti drastično povećanje cene nafte.

- Cena nafte već je skočila na slobodnom tržištu sa tendencijom da nastavi da raste i mogla bi vrlo brzo da dođe i do 150 dolara za barel. To je scenario viđen 2008. godine kada je ekonomska kriza trajala kraće nego što će verovatno trajati ova. Jer, ne vidi se kraj ovih neprijatnih događanja, te se iz dana u dan suočavamo sa sve težom ekonomskom situacijom, ali i svakom drugom jer se globalno sve više sukob širi i teritorijalno - napominje Savić.

Podseća da je 2008. godine nafta dostigla cenu od 147 dolara za barel, što je, kaže, bio veliki udarac za ceo svet.

- Danas moramo biti još zabrinutiji jer je velika razlika u svetskim okolnostima. Naime, 2009. godine u aprilu u na samitu grupacije G20 u Londonu bila je i Rusija, a danas je nema. Tada je prva rečenica zajedničkog saopštenja bila da se nad svetom nadvila globalna opasnost i da su mu potrebne kolektivne mere za izlazak iz krize. A danas tog kolektiva nema. Pritom, tada nije bilo govora o ratnim sukobima, a danas ne znam postoji li deo zemaljske kugle a da nije uzburkano. Tako da možemo zaključiti da nam zaista predstoji jedan veoma težak period i dalje proširenje sukoba, što oslikava i činjenica da jedna velika Kina sa strahom gleda na ove događaje. To pokazuje dokle je sve ovo došlo - zaključuje Savić.

Optimistične prognoze nema ni ekonomista Milan Kovačević.

- Čitav svet je uzajamno povezan, a ako se nastavi ovim putem, većina zemalja će se okretati trošenju svojih budžeta na naoružanje, te će u celini biti teškoća. Jednostavno, zatvaraju se zemlje i pokušavaju da se okrenu same sebi, pre svega po pitanju energije i hrane, pa će i nama biti sve teže da trgujemo sa tim zemljama, a previše smo zavisni, pre svega od Evrope - ističe Kovačević za Direktno.

Biće važno, napominje, da male zemlje poput naše budu izuzetno mudre jer, kako kaže, ratovi nemaju uvek čiste i jasne razloge.

- Ono što u ovim okolnostima naročito nije dobro je što smo bili preambiciozni, pa će i ova izložba koju spremamo imati posledica. Generalno, naši optimistični planovi plašim se da su potpuno pogrešni jer, kako stvari stoje, nema razloga za optimizam, moramo biti jako oprezni - upozorava Kovačević.

I direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva, komentarišući rat na Bliskom istoku, poručila je juče da svetske ekonomije moraju da se pripreme za "nepojmljive šokove".

- Ako sukob potraje, jasno je da može da utiče na tržišni sentiment, rast i inflaciju i stvori nove zahteve za kreatore monetarne politike. Ekonomski šokovi mogli bi da uslede i nakon završetka sukoba, tako da je neophodno biti stalno u pripravnosti. U ovom novom globalnom okruženju, mislite na nepojmljivo i pripremite se za to - poručila je Georgijeva na simpozijumu u Tokiju.

Globalna finansijska tržišta i juče su nastavila da reaguju na pritiske izazvane eskalacijom rata u Iranu, te je izbrisano oko šest biliona dolara tržišne vrednosti svetskih akcija, a investitori sve više strahuju od stagflacionog šoka usled rasta cena energenata i usporavanja privrede.

Cena sirove nafte Brent je juče skočila do 29 odsto, što je najveći skok u toku jednog dana za skoro šest godina, tako da se približila nivou od 120 dolara po barelu.

Stručnjaci upozoravaju da bi produženje konflikta moglo značajno da poveća verovatnoću globalne recesije ili stagflacije, posebno ako cene nafte ostanu na sadašnjim povišenim nivoima.