Milica Kralj: Bojkot je pitanje ljudskog dostojanstva | Kultura | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kultura

Velimir Perović

15. 06. 2020. 13:05 6

Milica Kralj: Bojkot je pitanje ljudskog dostojanstva

"Vlast na izborima neće ništa osvojiti već će sama sebi dodeliti mandate. Odabraće koga će još pustiti u parlament. Bojkot je građanska pobuna i jasna poruka da više ne pristajemo na poniženje", kaže u intervjuu za Direktno.rs Milica Kralj, pozorišni reditelj.

Predstave koje je režirala Milica Kralj igrane su u Ateljeu 212 (Silvija, Brana...), Beogradskom dramskom (Plinska svetlost, X+Y=0, Igra parova, Tri klase i gospođa Nušić,…), Zvezdara teatru (Maratonci trče počasni krug…), Madlenianumu (Žanka), Narodnom pozorištu Republike Srpske (Gospođa ministarka, Urnebesna tragedija)… Milica kaže da drame voli samo na sceni, ali smo razgovor ipak započeli o drami i pozorištu u kojima smo svi silom prilika uvučeni. 

Kako doživljavate ovu dramu koja se igra u, rekao bih, pozorištu zvanom Srbija, a u kojoj svi učestvujemo?

- Za našu stvarnost valjalo bi izmisliti novi žanr. Nazivati je nekim od postojećih žanrova, bila bi uvreda za dramsku umetnost jer kad bi ovo čemu mi svedočimo iz dana u dan stavili u film ili na daske koje život znače, niko u publici ne bi verovao da je to moguće. Pre svega bi publici neuverljivi bili oni koji bi tumačili nas građane, jer je nemoguće i neverovatno da neko ovo trpi što mi trpimo - kaže Milica Kralj za Direktno.

Šta se to s nama desilo u poslednjih nekoliko godina? Zašto smo dozvolili da polusvet s kupljenim diplomama odlučuje o našim sudbinama?

- Zato što su nas raznorazni izneverili, zato što smo se umorili, zato što ne vidimo svetlo na kraju tunela. Zato što čekamo vođu. Zato što se na bilo koji pokušaj pobune javljaju dežurni relativizatori da pametuju. Zato što okrećemo glavu od leša, kao da će to sprečiti činjenicu da je leš tu. Zato što gledamo svoj sitni interes. Zato što se bojimo. Zato što smo ucenjeni. Zato što ne shvatamo da je rešenje jednostavno - od nas sve zavisi.

Iako nema uslova za fer i slobodne izbore, da li je bojkot zaista ispravnije rešenje od parlamentarne borbe?

- Bojkot je borba samim tim što je NEPRISTAJANJE. Ponovno pristajanje na simulaciju izbora je saginjanje glave i savijanje kičme, pristajanje na manipulaciju i laž, pristajanje na poniženje. Bojkot je odgovor građana na nerešena ubistva, afere za koje niko nije snosio odgovornost, nasilne lokalne šerife, jezik mržnje koji se promoviše kao zvanični jezik, činjenicu da zakon nije isti za običnog građanina i onog koji je uz vlast, večite poslanike, nasilje nad istinom, medijsko fingiranje naše stvarnosti, satanizovanje neistomišljenika...i tako dalje, i tako dalje. Bojkot je pitanje ljudskog dostojanstva.

Za Vas je bojkot građanska pobuna, a za vlast prilika da osvoji dve trećine mandata, da menja Ustav kako joj odgovara i da neistomišljenike još više tuče?

- Vlast neće ništa osvojiti već će sama sebi dodeliti mandate. Odabraće koga će još pustiti u parlament. Mislim da još vagaju ko će to da bude. Biće ih svih taman toliko više ili onoliko manje koliko je potrebno za fotografiju koja će da simulira demokratiju. Biće ovi izbori predstavljeni kao najdemokratičniji i najmasovniji izbori. Mi živimo u laži. A što se Ustava tiče… šta to beše?

Stanje u društvu je takvo da će pozicija ove vlasti na čelu s Vučićem ostati ista, bez obzira da li političke stranke bojkotuju izbore ili ne. Da li možemo očekivati širi građanski otpor, otpor u kome će pored političara učestvovati i umetnici, trgovci, advokati, sudije, književnici, studenti, profesori, naučnici…?

- Ne znam. Za nešto za šta bi svuda u svetu svi izašli na ulicu, kod nas se niko nije ni uzbudio. Osim na društvenim mrežama. Možda bude nešto sasvim bezazleno što će preliti čašu. I zato se to ne može predvideti.

Ako ne dođe do građanskog otpora, kako ovu vlast, koja je duboko zagrizla u kriminal, primorati da bilo šta učini na demokratskim reformama, vladavini prava, slobodi medija…?

- Onda će se pojesti međusobno. Jer ovo stanje više nije izdrživo. Bojkot je sredstvo da se sistem laži ogoli, i u tome je već uspeo u potpunosti. I nije samo odgovor građana na ono što radi vlast, već je pre svega pitanje ko je i kakva je opozicija toj vlasti. Jer nismo mi slučajno ovde gde smo.

Kome Srbija danas pripada?

- Srbija danas pripada borcima za reke Stare planine. Oni još čuvaju Srbiju. Svakog dana, svakog sata. U njima je zrno Srbije, one čestite, one patriotske, one gostoljubive, one nekad divne za živeti u njoj. Na nama ostalima je da se ugledamo na njih. I da se ne brukamo više.

Ogroman broj mladih i obrazovanih odlazi iz zemlje jer im ova vlast ne nudi nikakvu perspektivu. Može li se ta reka zaustaviti?

- Kada zemlju budu vodili oni koji je istinski vole onda će se sve promeniti. Da li i kada će se to desiti, ja ne znam. Za početak, menjajmo sebe. Budimo dobre komšije. Poštujmo se više ako smo različiti.

Kod dela građana je sve više prisutan podanički mentalitet. Ćutke se trpe najveća poniženja i nepravde. Šta treba da se desi da bi narod ustao u odbranu svog dostojanstva?

- Da usprave kičmu, udahnu duboko i kažu sebi: "Dosta je bilo. Ja sam slobodan čovek". Strahom se mučitelj hrani. Ono što je pak obeshrabrujuće je da postoje i oni koji svojevoljno aplaudiraju siledžijama, lokalnim kabadahijama, aplaudiraju tragediji porodice Milivojević, spuštaju roletne kad Aleksandar Obradović izađe na terasu… Možda je neke strah, možda se neki stide. Možda.

Više od milion ljudi živi u siromaštvu, samo je u Moldaviji veća beda nego u Srbiji, a predsednik nam svaki dan poručuje da imamo najveći privredni rast u Evropi. Zašto nas toliko potcenjuje?

- Ne potcenjuje nas on, niti neka vlast, već mi potcenjujemo sami sebe dopuštajući da nas potcenjuju. Nije sve do vlasti, nešto je i do nas. Gledaš sliku, čuješ ton, i veruješ rečima, a ne svojim očima? Mi smo sve to sami sebi dopustili, vlast ide preko svake granice laganja, jer joj se može.

Vučić svaki dan nastupa na nekoj televiziji. Da li Vam se možda čini da je predsednik u panici, obećava sve i svašta, ali ne baš tako ubedljivo kao ranije?

- Od praznih obećanja mnogo su opasnije neke druge stvari. Predsednik je rekao da je njegov posao da vodi državu. To nije njegov posao. Jer nije posao predsednika. Rekao je da će ako se ustanovi ne znam ni ja šta on odmah da hapsi. Predsednik države će dakle da hapsi? Kažu da su rečenice "Gazi se Ustav", "Zakon nije isti za sve", "Važno je održati reč"… prevaziđene kategorije, performansi, izlizane fraze… Zbog toga smo tu gde smo - bez institucija države uz naravno gromoglasnu podršku glasnog ćutanja svih "struka".

Da li je ova vlast u proteklih osam godina ispunila neko Vaše očekivanje?

- Očekivanja imam samo od same sebe. To mi dosta pomaže u životu.

Kao osoba koja se odlučila za bojkot izbora šta ste spoznali dok sa strane posmatrate predizbornu kampanju?

- Meni je ovaj bojkot pomogao da sasvim jasno vidim stvari, ljude, događaje… Ako gledate sa te distance, sa distance da ste najvažniji vi, građanin Srbije s pravom glasa, a Ustav bi trebalo da vam to i garantuje, to je pozicija sa koje sve lepo vidite. Lepo vidite ružnu, jezivu sliku. Opšte otimačine za parče vlasti, poslaničku platu… Dok građane nit ko čuje, nit ko vidi, nit nam se ko obraća. Svi diluju neke potpise, neke fraze ponavljaju, napadaju se najmonsturoznije oni koji na izbore uopšte ne izlaze, koji narušavaju harmoniju u toj nekakvoj vlastopodeliteljskoj igrici - zaključila je Milica Kralj.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 6

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Šnit za novu Vladu

Zoran Živković [30.09.2020.]


Video dana

Kad mama nije tu...

Anketa

Ko će biti novi premijer Srbije?

Rezultati