Eksplozija nasilja nad ženama za vreme praznika

- Za praznike je simptomatično da imao porast nasilja. Mi godinama evidentiramo porast nasilja u situacijama tokom i posle praznika, o tome godinama pričamo. Znate, porodice su na okupu, tu se više i pije i troši, bahati. Onda, kada ti praznici prođu, kada se svedu računi i kada se vidi da para nema i da je potrošeno ono što je trebalo i što nije trebalo krenu svađe - kaže Vesna Stanojević, direktorka Sigurne kuće.

Objašnjava da muškarci tada obično optužuju žene za manjak novca i da su one krive što je do toga došlo.

- Tada dolazi do mnogo većeg broja nasilja nad ženama nego što je to običnim danima. To je jedna pojava koja nije nova i koja je nažalost i ove godine vrlo prisutna jer je veliki broj žena baš bio povređen u tom periodu uskršnjih praznika - upozorava ona.

Od početka godine Srbiju je zapljusnula jeziva statistika femicida, prema kojoj je ubijeno čak 13 žena, a nasilje nad ženama nije ni jenjavalo.

- Mi već od početka godine imamo 11 ubijenih žena, a nasilja ima na sve strane. Žene su najviše pogođene tim nasiljem, hvala bogu pa u ovim slučajevima nema smrtnog ishoda. Mi imamo samo podatke o ženama koje se nama obrate i koje nas zovu ili neposredno dođu na razgovor. Taj broj svakako jeste veliki, ali broj žrtava je daleko veći od onih podataka koji su nama dostupni. To je neuporedivo veći broj jer se mali broj žena javlja. To je strašno - kaže Stanojević, direktorka Sigurne kuće, a nakon ovih njenih reči dogodila su se čak još dva ubistva žena u Srbiji.

Dodaje da dobar deo nasilja nad ženama nije evidentiran jer ga stvarno ima svaki dan ko zna koliko.

- Žene koje trpe nasilje se plaše da dođu u sigurnu kuću jer svaka kaže: "A šta ću ja posle, gde ja da se vratim i kako da se vratim?" Ona zna da je ta porodica ili sredina u koju se vraća neće primiti ili će je primiti na potpuno drugi način. Žene se plaše, ugrožene su i materijalno, i sociološki s obzirom da mi živimo u društvu gde se ženama manje veruje - kaže ona.
Kako kaže, uvek se postavlja pitanje da li je to uvek ovako bilo, i da li se nešto promenilo u odnosu na pre.

- Ja imam i veliko iskustvo i prilične godine. Sećam se perioda kada se to nasilje nije prijavljivalo na način kako to sad biva. Sada mi o tome na ovaj ili onaj način pričamo ili pišemo i vodimo razne evidencije. Naravno tu su mediji koji su vrlo bitni u celoj ovoj priči, ali ja mislim da je nasilja uvek bilo, ali da nije bilo ovako brutalno kao što je to sada slučaj.
Svedočimo najbrutalnijim oblicima nasilja

Trudnoj ženi (30) u Kladovu pretio je i vređao ju je vanbračni suprug I.G. (44). On je nju potom je i udario u predelu glave i gušio je rukama. Nakon hapšenja utvrđeno je da je osumnjičeni prekršio sudsku meru zaštite od nasilja u porodici, zabrane uznemiravanja vanbračne supruge i maloletne dece.Ističe da je važno je da se nasilje prijavi institucijama jer se samo na taj način trajno mogu zaštiti žene i sankcionisati nasilnik, ali i upozorava na nedostatke.

- Naš sistem nema tu uslugu za žene za to šta će biti kada izađu iz Sigurne kuće, tu postoji prazan hod. Očekuje se od žene da dok je u Sigurnoj kući sredi svoj život, pronađe posao i mesto stanovanja. Žene prosečno ostaju u Sigurnoj kući do šest meseci, nekada i nešto više, a to je svakako kratak period da se bilo koja osoba, a posebno žrtva nasilja, osnaži, izađe iz nasilja i počne da živi potpuno - zaključila je ona.