Kako je uhapšeni načelnik UKP slao službene informacije režimskom tabloidu

Kako piše Danas, svedoci smo da se detalji iz istraga, saslušavanja, poverljivi podaci o ličnosti, gotovo svakodnevno mogu naći na stranicama žute štampe. Dodatan problem uz nezakonito objavljivanje podataka je i njihovo interpretiranje i „filovanje“ onako kako odgovara aktuelnom režimu. Takva „simbioza“ odgovara i jednima i drugima, i pod ovom vlašću sigurno neće biti raskinuta, smatraju naši sagovornici.

Ilija Milačić je imao službeni telefon na koji su mu stizale poverljive informacije iz policije, koje je prosleđivao glavnom uredniku portala „Objektiv“, navodi se u presudi Višeg suda u Beogradu, u koju je KRIK imao uvid. Ovim je, kako se ističe u presudi, ugrozio „nacionalnu bezbednost, krivične i sudske postupke i suzbijanje krivičnih dela“.

Milačić je, nakon što je uhapšen sredinom februara ove godine, priznao da je tabloidu slao podatke i nagodio se sa tužiteljkom Bojanom Đorđević da bude osuđen na sedam meseci kućnog zatvora. Presudom je Milačiću zabranjeno da radi u policiji narednih pet godina, navodi KRIK, dodajući da su hapšenje načelnika policije prorežimski tabloidi predstavili kao obračun sa ljudima Veljka Belivuka koji se nalazi pod istragom za ubistva. Ipak, u presudi kojom je Milačić osuđen ne pominje se niti Belivuk niti članovi njegove grupe.

Novinarka KRIK-a Milica Vojinović kaže za Danas da ovaj slučaj jeste važan jer imamo presudu, dakle zvaničan dokument kojim je policijski zvaničnik osuđen zbog davanja poverljivih informacija portalu „Objektiv“, ali i da je ovo pre izuzetak, nego što će postati pravilo u sličnim situacijama.

- Imamo priliku da vidimo svakodnevno da i drugi tabloidi objavljuju informacije iz istrage i to rade na način koji odgovara vlasti. Poslednji takav slučaj je istraga protiv grupe Veljka Belivuka i u ovom slučaju tabloidi ne samo da su objavljivali informacije iz istrage nego i potpuno netačne informacije ili stavljene u takav kontekst koji dovodi čitaoce u zabludu. Treba napomenuti da nije zabranjeno da novinari imaju svoje izvore pa i u policiji, ali ono što rade tabloidi jeste zloupotreba takvih informacija. Njima se informacije dostavljaju kako bi se nametnuo određeni narativ koji nekome odgovara - ističe Vojinović.

Ona dodaje da u slučaju Belivuk tabloidi praktično ništa nisu pisali godinama, a nakon što je vlast odlučila da uhapsi ovu ekipu u tabloidima su na naslovnim stranama odjednom bili svi podaci iz istrage i to predstavljeni tako da deluje da je istraga već gotova i da je pronađeno pregršt dokaza poput delova tela ubijenih „što nije istina“.

- Posao je institucija da ovakvoj praksi stane na put. Treba da bude više slučajeva poput ovog koji smo sad imali sa Milačićem, ali čini mi se da je on više izuzetak nego pravilo, jer su neke druge okolnosti dovele do hapšenja i presude – kaže naša sagovornica, dodajući da profesionalni i objektivni mediji jedino mogu istinom da pokušaju da se bore protiv dezinformacija ili propagandnih sadržaja.

- Imali smo slučaj sa Informerom u kom je Vučićević na sudu rekao da je neke podatke o Stevanu Dojčinoviću koje su objavljivali na naslovnim stranama dobio iz BIA. Stevan je pokrenuo postupak kod Zaštitnika građana ali nikada nije utvrđeno šta se tu desilo i zašto je BIA imala i dostavila Informeru te podatke. Svedoci smo da se tabloidima svakodnevno serviraju informacije - naglašava Vojinović.

Kolika je slučajnost da se vest o prekoračenju brzine Dejana Bodiroge pojavi na svim portalima tabloida pod naslovom „Bodiroga maseratijem divljao po Beogradu“ uoči izbora novog patrijarha, ako je jedan od viđenijih za tu poziciju bio vladika Grigorije, najveći kritičar aktuelne vlasti među episkopima i Bodirogin duhovnik? Jasno je da od saobraćajne policije, preko inspektora MUP-a do BIA, informacije dolaze do tabloida jer to vlast dozvoljava i priželjkuje. Opasno je kada iz istrage o osetljivim predmetima informacije gotovo istog sekunda nakon saslušanja dospeju do tabloida, kao što je bilo u slučaju učitelja glume Miroslava Mike Aleksića, optuženog za silovanje i seksualno uznemiravanje mladih glumica, te su neke, suočene sa situacijom da njihovi iskazi neće ostati anonimni, odustajale od tužbe.

Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje za Danas da problem ne treba svoditi samo na distribuciju informacija iz istrage, jer je on daleko širi.

- Tabloidi iz baza podataka raznih državnih organa dobijaju i objavljuju masu podataka koji bi im morali biti potpuno nedostupni. Tako se grubo krše ustavne i zakonske garancije zaštite podataka o ličnosti. Nije reč o slučajnim slučajevima kršenja zakona, o ekscesima, već o uspostavljenom „sistemu“ u kome određeni tabloidi imaju odgovarajuću ulogu s ciljem uspostavljanja određene atmosfere ili obračuna s političkim konkurentima ili neistomišljenicima. Obrada podataka o ličnosti iz baza podataka vlasti u velikom broju slučajeva je i krivično delo ali tužilaštvo na to ne reaguje što potvrđuje tezu o „sistemu“ - ističe Šabić.

Skrozza: Država tretira medije kao svoju službu za oglašavanje

- Curenje podataka iz istrage možda je samo manjim delom posledica „ljubavi“ između tabloida i policije i tužilaštva. Većim delom, to je želja i interes vlasti – da određene informacije odu u određene medije. Tome se ne može stati na put sve dok država ne promeni svoj odnos prema medijima i prestane da ih tretira kao svoju službu za oglašavanje, a mediji prekinu svoje poslovne i druge odnose sa državom – kaže novinarka Tamara Skrozza.