Sad kad se zna ko je Boss na borbenu opoziciju nisu više bitni bolji izborni uslovi - daće ih Bog

Lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić pokazao je kako se i na ovaj pravoslavni način može boriti za bolje izborne uslove, od kojih on nikako nije odustao, samo što sad ima malo preča posla pripremajući birače na obećanu epsku pobedu nad naprednjačkim levijatanom te je morao da stavi putaču na dogovor ranije postignut sa Proglasom, Nadom i ostatkom sada već blaženopočivše koalicije "Srbija protiv nasilja", a koji je glasio da nema izbora dok se prvo ne reguliše minimum izbornih uslova.

Evo opet se ugrizoh za neposlušni prst kojim tipkam po tastaturi zbog ovoga da je SPN blaženopočivša, jer već smo naučili šta je poruka Vaskrsa. A Miroslav to zna.

I baš zato je na dan Vaskrsa okačio svoju fotografiju sa golemim drvenim krstom, dužim od podlaktice. Opet će mi Bog oprostiti, jer kad je religija u pitanju nisam baš na svom terenu, ali mi se čini da je i to malo kad je u pitanju borba za izborne uslove.

Evo već mi se javlja da za takvu borbu za Srbiju i za izborne uslove nije važna veličina krsta, već važnost svetinje za koju se bori. Daće Bog bolje izborne uslove.

I da se vidi ko je sada gazda u opoziciji, Miki je obukao na ovaj sveti dan Boss majicu, a ko ne zna šta to znači na engleskom - objasniće mu njegova ekselencija Kristofer Hil.

Baš danas deo opozicije ide na bojno polje u skupštinsku radnu grupu za poboljšanje izbornih uslova. Danas bi trebalo da članovi dođu sa predlozima, a do izborne tišine ima manje od 25 dana. Do zatvaranja biračkog spiska ostalo je još 11 dana, a urađeno je - ništa!

Lider DS Zoran Lutovac izjavio je pre dve nedelje da će se ta partija ako se ne reši pitanje biračkog spiska povući iz izbornog procesa. Kasnije se kao predomislio pa je ipak izjavio da DS izlazi na sve lokalne izbore, mada eto ima 11 dana da se opet predomisli, a za pet dana ističe rok za predaju lista. 'Oću - neću politikom dobrano je ispravio moždane vijuge svojih birača, zbunio ih na kvadrat. Eto, da ne bude posle da ja svojim kolumnama demorališem biračko telo i smanjujem izlaznost.

Opet ja moram da budem dežurni neverni Toma, ali tu je sveta knjiga da me vrati na put vere da je moguće i za ovako malo vremena da se izborni uslovi makar za zeru poboljšaju.

Ako je Bog za 7 dana stvorio svet, odvojio dan od noći, vodu od zemlje, stvorio svet biljaka i životinja i svakojaka čudesa kojima nas čula čašćavaju, što ne bi Boss na opoziciju uz pomoć ostalih kćeri i sinova spremnih na kapitalnu žrtvu za poneki mandat, eventualno neku opštinu i, pre svega, političko trajanje, mogli da izdejstvuju fer izborne uslove.

Zašto ih Vučić, Boss na celu Srbiju, ne bi poslušao, jer ih je dosad već dva puta ispalio, a sve uz formiranje dve ovakve radne grupe.

Ne vidim razlog da im ovog puta ne izađe u susret jer su pokazali kooperativnost da predsedniku pruže ruku kad se davio i izbore se da legitimizuju nešto za šta su i sami do pre dve nedelje u višeglasju popevali da nisu izbori. Eto kako i ovaj deo opozicije može da zasluži naziv "državotvorna" jer zna da povuče ručnu kad se oblaci nadviju nad Srbijom i pomognu dežurnom pregaocu da bar malo odahne i izađe iz institucionalne krize.

A i lepo se kaže "treći put i Bog pomaže", a sad uz Svevišnjeg poguraće i Miki (i ostatak koalicije iz družine prstena dvojke) i Savo Manojlović, koji zasad jedini ima nekakvu kampanju.

Kakva će to sila da 'ukne - naslaže argumente analitičar u "Utisku nedelje" koji, naravno, ojačava pobednička obećanja koja seje, da citiram politikologa, "najpopularniji političar u Srbiji". Neverne Tome poput mene kažu da ih politikolog loži, jer mu je to posao pošto su mu neki od ovih najpopularnijih - koji stoje nikad bolje i mogu da osvoje vlast u mnogim gradovima i opštinama, jer je to većinski deo opozicije - verovatno klijenti.

Kažu da će opštinu po opštinu srušiti Vučića, jer i Miloševićev pad krenuo sa lokala. Ima jedna mala i za politički marketing nebitna istorijska činjenica da je Sloba u međuvremenu izgubio rat posle koga je Srbija bila prilično izranjavljena, preorana bombama, opustošena.

S obzirom na to da bi Beograd, kao glavni grad, bio zaista simbol pada, opozicija je baš naoštrena da na izborima preuzme prestonicu. Toliko veruju u to da, na primer, partija Mikija Aleksića projektuje da će uzeti čak 4 mandata. Za SPN u decembru glasalo je 325.000 Beograđana, a ovaj put od te brojke treba izuzeti 130.000 glasova koje već 10 godina dobija Dragan Đilas, zatim više od 60.000 glasova onih koje je na birališta izvuklo samo zajedništvo opozicije, ali ako je Isus uspeo da sa pet hlebova i dve ribe nahrani nekoliko ljudi, zašto ovo ne bi bilo dovoljno da sruši naprednjačkog Golijata u Beogradu.

I zato ovako samouveren Mikijev juriš na Beograd jer posle osvajanja prestonice obaranje vlasti u rodnom Trsteniku za četiri godine biće mačji kašalj. Tu je u decembru koalicija sa njegovim imenom osvojila solidnih 23% prema naprednjačkih 55%.

Ne preostaje mi ništa nego da i sam počnem da verujem da je svrsishodnije napadati Vučića i njemu bliske ljude zbog korupcije i kriminala iz skupštinske klupe nego izazvati pritisak na vlast (protestima, delegitimizovanjem i blokadom institucija, stvaranjem društvene opozicije i uz pomoć evropskih partnera i organizacija) da se sistemski reši pitanje, na primer, biračkog spiska, fantomskih birača u ostalih distorzija u izbornom sistemu. Jer ta skupštinska predstava je ono što najbolje znaju da rade, poznat teren, desetinama puta ponovljena operacija i nikada dosad nije dala rezultat i ostaje nam samo da verujemo u to da kad nas je Oskar toliko puta preveslao da nema razloga da ovog puta to ponovi.

Verovaću, u duhu praznika i biblijskih priča o vaskrsenju u argument zeleno levog avijatičara Radomira Lazovića koji kaže da ni srpski piloti 1941. nisu tražili da se poboljšaju uslovi, već su odleteli u borbu. I nema veze to što ti heroji nisu ni imali izbor jer je otadžbina krvarila, a današnji politavijatičari jesu. Dilema je bila hoće li da vrše pritisak na vlast da pomeri i ponovi izbore za nekoliko meseci, uz donošenje Ustavnog zakona ili da prihvati izbore 2. juna uz praktično iste uslove na kojima se unapred zna pobednik. Veliku žrtvu su podneli "borbeni", toliku da je njihov lider poredi sa stradanjem srpskih pilota 1941. godine.

Ti heroji vaskrsli su u večnosti, u slavi kojom su zadužili pokoljenja, a današnja opoziciona gerila će nakon 2. juna takođe vaskrsnuti, ali negde na moru, planini, banji. Posle odsudne bitke počinje sezona godišnjih odmora i valjalo bi naći vreme za vidanje rana.

Ratko Femić (Nova.rs)