Nedostaje nam 30.000 zanatlija na tržištu rada

Srbija, dakle, ima značajan manjak zanatlija - oko 30.000 ih nedostaje na tržištu rada, govore zvanični statistički parametri. To znači da ih realno ima dosta, ali nedovoljno u odnosu na potrebe privrede.

Nekada je bilo i 95.000 nezaposlenih zanatlija na evidenciji, ali mnogi ne rade u struci ili su otišli u inostranstvo. Veliki problem je što stariji majstori odlaze u penziju, mladi sve ređe biraju zanate, a deo radne snage odlazi iz zemlje.

Ne može se reći "imamo X zanatlija", ali ako uprostimo ovu temu, zaključak je - zanatlija ima, ali ih nema dovoljno i zato su traženi i dobro plaćeni.

Najtraženiji zanati su zidari i tesari - gradnja i renoviranje konstantno traži radnu snagu. Električari - kako za industriju, tako i za stambene objekte.

Vodoinstalateri i grejači - visok deficit, posebno u manjim mestima. Automehaničari i elektromehaničari - potreba raste zbog automobilske industrije i servisa. Bravari i limari - metaloprerađivačka i građevinska industrija traži hitno ove profile. Krojači i obućari - zanati koji su nestali kod mladih, a ipak potrebni za malu i srednju proizvodnju. Kuvari i pekari - ugostiteljstvo stalno traži stručnu radnu snagu.

Najveći deficit je u gradovima van Beograda, kao i u manjim mestima gde mladi odlaze u inostranstvo, iako plate u ovim zanatima često prelaze prosečnu platu u Srbiji zbog manjka radnika.

U sledećem tekstu bavićemo se pregledom deficita zanatskih profila u Srbiji prema najnovijim podacima i analizama tržišta rada za 2024. i 2025.