Kako su nastali, čemu služe i šta su tabloidi?

A šta je to "žuto"? Svuda oko nas. Na ulici, pijaci, na poslu, u prodavnici... Svi jure senzacionalizam.

Tabloidi nisu "izmislili" jedna osoba i jedan dan, nego su se razvili postupno krajem 19. i početkom 20. veka.

Kako su nastali tabloidi?

Pojam "tabloid" prvi put se pojavio 1880-ih u Velikoj Britaniji. Reč je zaštitila farmaceutska kompanija Burroughs Wellcome & Co. za tablete. Kasnije je taj izraz počeo označavati manji format novina (kompaktniji od klasičnih novina).

Jednim od prvih modernih tabloida smatra se britanski list Dejli mejl, koji je 1896. pokrenuo Alfred Harmsvort. On je popularizirao kraće tekstove, velike naslove i senzacionalizam.

U SAD-u je 1919. pokrenut Njujork dejli njuz, prvi veliki američki tabloid.

U Srbiji se pod tabloidima obično misli na dnevne novine i portale koji koriste senzacionalističke naslove, dramatičan ton i često se bave privatnim životom poznatih, političkim skandalima i teorijama zavere.

Karakteristike tabloida kod nas su veliki, dramatični naslovi (često pisani velikim slovima). Fokus na skandale, kriminal i estradu.

Sadržaj

Tabloidi:

- Estrada, kriminal, teorije zavere
- Političke optužbe bez detaljne provere
- Često pristrasan pristup

Ozbiljni mediji:

- Istraživačko novinarstvo
- Intervjui i kolumne stručnjaka
- Dublja politička i društvena analiza

Uticaj na društvo

Tabloidi imaju veliku čitanost i snažan uticaj na javno mnijenje.

Često oblikuju političku percepciju kroz senzacionalizam.

Ozbiljni mediji imaju manju čitanost, ali veći kredibilitet u akademskim i stručnim krugovima.