Zašto se i kome rukovodstvo RTS pravda za "spornu" epizodu Radio Mileve?

Prorežimski tabloidi ove nedelje objavljuju seriju gotovo istih tekstova - što im nije strano - sa sadržajem poput: "RTS opet pumpa obojenu revoluciju", "Pozivaju perfidno na blokade u seriji", "U popularnoj seriji kao kukavičje jaje podmetnuli blokadersku propagandu"...

O tom-potom, RTS izdaje saopštenje, navodeći da je scenario za epizodu predat nekoliko meseci pre nego što su blokade počele i da ne može biti reč o "blokaderskoj" propagandi, odnosno da je izvršni producent Nira pro predao 16. avgusta 2024. godine, u 11.15h.

"Radio Mileva" i RTS na radaru Ministarstva - ali ne i tabloidi

Ipak, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne nalazi za shodno da osudi pisanje tabloida, ali zato "osuđuje svaki vid zloupotrebe javnog medijskog servisa Srbije" i "svako postupanje koje odstupa od njegove zakonom utvrđene uloge i odgovornosti".

Ministarstvo u saopštenju ukazuje na "sadržaje koji se emituju u okviru programa javnog medijskog servisa, a koji se mogu tumačiti kao indirektan poziv na blokade i aktivnosti usmerene ka narušavanju ustavnog poretka Republike Srbije, uključujući sadržaje prikazane u seriji Radio Mileva".

"Pokušaj uspostavljanja totalitarne kontrole i preko laganog humora"

Govoreći o saopštenju RTS-a, reditelj Miloš Škundrić za N1 kaže da je to "subordinacija kakva postoji samo u policiji".

- RTS-u i njegovim zaposlenima nikakvo poniženje nije strano kad se setimo kako su izveštavali o svemu što se dešava u zemlji - rekao je.

Na pitanje da li se saopštenjem pravdaju tabloidima, publici ili vlasti, Škundrić kaže - verovatno svima njima, kao i da veruje da na RTS-u ima mnogo ljudi koji su primorani da se tako ponašaju.

- Zanimljivo mi je što se RTS pravdao kako je scenario predat nekoliko meseci pre blokada. Kao da je problem koji se adresira u seriji nastao juče. Nije, taj problem postoji u ovom društvu godinama unazad. To da li on koincidira sa blokadama, da li su blokade pale s Marsa - naravno da nisu. Ima veze jedno sa drugim i drago mi je da vidim čak i na RTS-u takve stvari mogu da prođu - dodaje.

Škundrić dodaje i da tabloidi samo dolivaju ulje na vatru, a da "problem" ne bi niko ni registrovao da nisu oni.

- Šta sve to nama govori - da totalitarna kontrola pokušava da se uspostavi i preko nekog laganog humora, kakva je ta serija. To je strašna slika i podseća na neki fašizam - dodaje.

Objašnjava i da se serije finansiraju od televizije i zavise od odluka urednika, ali da je situacija sa filmovima daleko gora, nakon što je svako finansiranje filma ukinuto "nekom privatnom odlukom".

"Tužno što se RTS izvinjava za sve i svašta"

Nenad Šebek, novinar koji je zanat radijskog novinara "ispekao" u Radio Beogradu, kazao je za N1 da je "tužno što se RTS izvinjava za sve i svašta".

- Nisam gledao ni tu seriju, ni epizodu, a nekad mi se čini da RTS služi kao onaj džak koji bokseri koriste da bi vežbali - dodao je za N1.

Šebek ističe da se "RTS po svom izveštavanju u proteklih desetak godina, ne razlikuje mnogo od privatnih televizija koje su prikačene intravenozno na kabinet predsednika".

- Na neke momente ona jeste nešto malo slobodnija i više istine se čuje tamo, ali na šta im liče informativni programi i iznad svega - ono šta prećutkuju i ono što ne govore - to je jedna tužna pojava. Nije mi jasno zašto onda služi kao džak za boks, jer savršeno dobro obavlja onaj posao koji je ovoj sadašnjoj vlasti u interesu - rekao je Šebek.

"Traženje političke propagande - najobičnija paranoja"

Jedan od scenarista "Radio Mileve", dramaturg Narodnog pozorišta Željko Hubač, za Danas je rekao da "ne zna kako da prokomentariše besmislice" povodom napisa tabloida da RTS i pomenuti serijal "ruše državu".

- Svrha njenog postojanja (serije, prim. aut.) je da zabavi i ona to radi već godinama, kroz više od 200 snimljenih epizoda, očigledno vrlo uspešno, jer ima daleko veću gledanost od svih ostalih TV sadržaja - ukazuje Hubač.

Hubač je dodao da je traženje antirežimskih poruka u njenom sadržaju paranoja, kao i da bi se replike nekih junaka mogle protumačiti i kao odbrana režima.

- Traženje u njoj onoga čega nema, političke propagande bilo koje vrste, najobičnija je paranoja. To bih isto rekao kada bi neko zamerio ovoj seriji to što jedan od glavnih junaka, Stevan Lisičić, inače upravnik zgrade, iz svog karaktera bivšeg policajca stalno brani sistem, govori kako bi trebalo pohapsiti sve koji su protiv države, što ta ista Mileva hvali nekog predsednika zadovoljna time što joj je penzija povećana, što konstantno pati za vremenima u kojima je bila mlada govoreći da je prethodni sistem bio bolji od današnjeg, što Milevina komšinica Cveta ubeđuje svog sina, za koga je patološki vezana, da ne ide u inostranstvo jer se u Beogradu lepše živi nego bilo gde u "belom svetu" - pojašnjava Hubač.

Dodao je i da je "možda pretenciozno u kontekstu "Radio Mileve" parafrazirati Šekspira i Molijera, ali da je zaista nesporno to da je čitav svet pozornica i da se na njoj razni karakteri javljaju, pa i oni što glasno, u besu, bez mere prosipaju svoju mudrost neznanja“.

"Pravi javni servis ne duguje objašnjenja propagandnim glasilima vlasti"

Ana Martinoli, profesorka FDU i teoretičarka medija, za Radar je navela da "potrebom da se pravda tabloidima, javni servis vrši izopačen i poguban obrt uloga", kao i da u saopštenju nema nijedne rečenice koja bi sugerisala da su tabloidne optužbe neprimerene, odnosno da se njima vrši politički pritisak i da je targetiranje kulture neprihvatljivo.

- Pravi javni medijski servis ne duguje objašnjenja propagandnim glasilima vlasti, već samo i isključivo građanima. Sam čin u kome RTS reaguje hitno, elaborira detaljno nepostojeći "incident", čime implicitno prihvata "optužbe" kao relevantne, znači da je tabloidima priznao autoritet da procenjuju koji sadržaj je dozvoljen i primeren za javni servis, a koji nije. Već samo to predstavlja opasan presedan - dodaje ona.

Martinoli dodaje i da prihvatajući tabloidni narativ da je "blokada" sama po sebi nešto sporno, RTS implicitno prihvata tezu da pominjanje blokada, metafora revolucije ili satirična replika moraju da budu opravdani kontekstom da bi bili dozvoljeni i prihvatljivi, odnosno prisutni u programu.

- Svakom rečenicom svog saopštenja, RTS tako normalizuje ideju da javni servis mora da dokazuje političku neutralnost fikcije. A dokazujući da njegova igrana serija nije za, nije protiv i nije "blokaderska", RTS zapravo prihvata okvir upodobljavanja i cenzure, saučestvuje u ograničavanju slobode izražavanja i slobode govora i indirektno šalje signal autorima - pazite šta pišete, da ne moramo posle da se pravdamo - dodaje.

Kako piše Martinoli - RTS ne afirmiše pravo satire, pravo fikcije ili pravo da umetnost reflektuje aktuelne događaje u društvu, već jedan igrani, popularni sadržaj "brani" higijenom namere.