NE ČEKAJTE ZIMU: Stručnjaci otkrivaju kada je najjeftinije kupiti ogrev

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić navodi da na većini stovarišta ima dovoljno zaliha i da su problemi koji su postojali od sredine oktobra do sredine februara sada prevaziđeni.

- Tržište se stabilizovalo i u ovom trenutku ponuda na skoro svim stovarištima u zemlji obuhvata dovoljne količine i ogrevnog drveta i drvnog peleta - kaže Glavonjić za Kamaticu.

- Više nema ograničenja u prodaji i sada potrošači mogu da kupe i ogrevno drvo i drvni pelet u količinama koje su im potrebne, bez spiskova ili prodaje na džakove. U ovom trenutku svih vrsta drvnih goriva ima u dovoljnoj meri na skoro svim stovarištima u zemlji.

Najtraženiji energenti i trenutne cene

Najtraženiji je drvni pelet, dok je ogrevno drvo tokom cele sezone bilo stabilno.

- U ovom trenutku najtraženiji je drvni pelet, a ogrevno drvo takođe, ali ono nije imalo velikih problema u prethodnim mesecima. Cene drvnog peleta su u padu već treću nedelju zaredom. Sa početkom ove sedmice, niže su u poređenju sa cenama od pre mesec dana od 6.000 do 8.000 dinara, u zavisnosti od stovarišta i regiona. Na većini stovarišta kreću se između 36.000 i 37.000 dinara po toni, mada postoje i stovarišta gde se pelet može naći za 33.500 dinara - ističe Glavonjić.

Preporuke za potrošače

Prema rečima profesora Glavonjića, potrošači bi već sada, iako još uvek traje grejna sezona, mogli da razmišljaju o nabavci ogreva za narednu sezonu:

- Očekuje se blago sniženje cena u aprilu, a potom postepeno povećanje, jer se radi o sezonskom proizvodu. Uobičajeno je da od septembra ili oktobra do novembra cene ponovo rastu. Pravi trenutak je da se od aprila do kraja jula, eventualno polovine septembra, kupe količine koje su im potrebne i spremno dočekaju grejnu sezonu. Nabavka po jednoj toni mesečno je mnogo lakše izdrživa nego kupovina četiri ili pet tona odjednom, što značajno opterećuje kućni budžet. Ponekad situacija sa drugim energentima poremeti dostupnost, pa stovarišta brzo ostanu bez zaliha, a fabrike ne mogu u kratkom roku nadomestiti količine, što dovodi do nestašica.