Novi gasni dogovor na pomolu:Poseta predsednika Alijeva donosi sporazum?

Predsednik Vučić je ovu posetu pre nekoliko dana najavio kao "veoma važnu za Srbiju“, podsećajući da Srbija i Azerbejdžan planiraju zajedničke energetske projekte, uključujući izgradnju gasne elektrane.

Verovatnoća potpisivanja ovog sporazuma, između redova, bila je potvrđena i u Vučićevoj izjavi na „Svetskom ekonomskom forumu“ u Davosu, gde je prvi put najavio uskori dolazak predsednika Alijeva i izrazio uverenje da će dogovor oko gasne elektrane biti zaključen, dodajući da se sporazum "završava“.

Tada je rekao i da će Srbija i Azerbejdžan zajedno uložiti oko 600 miliona evra u izgradnju ove elektrane kapaciteta 500 megavata. Elektrana bi se snabdevala gasom iz Azerbejdžana.

Pored mogućeg potpisivanja sporazuma o izgradnji elektrane, tema razgovora dva predsednika mogla bi biti i povećanje uvoza gasa iz Azerbejdžana.

Podsetimo, Azerbejdžan je poslednjih godina postao važan energetski partner Srbije. Izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija je 2024. godine počela da uvozi gas iz Azerbejdžana.

Iako gasovod ima kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara, Srbija je sa Azerbejdžanom dogovorila isporuku samo 400 miliona kubnih metara godišnje, uz mogućnost povećanja na jednu milijardu kubnih metara od 2026. godine.

Ova ranija najava o nabavci milijardu kubih metara gasa mogli bi se finalizovati tokom susreta između dva predsednika u Beogradu.

Takođe, predsednik Vučić je u Davosu najavio uspostavljanje direktne avionske linije između Beograda i Bakua, što je još jedna od mogućih tema.

Međutim, najveći fokus biće na gasnoj elektrani, koja bi, prema ranijim izjavama državnih zvaničnika, imala višestruku ulogu: proizvodila bi električnu energiju, obezbeđivala toplotu za grejanje i služila za balansiranje obnovljivih izvora energije.

Danas je ranije pisao da se gasna elektrana upravo gradi kako bi podržala rad šest malih solarnih elektrana ukupnog kapaciteta jednog gigavata, koje za Elektroprivreda Srbije (EPS) grade američka kompanija UGT i južnokorejska Hyundai Engineering.

Naime, solarne elektrane zahtevaju pomoć drugih izvora energija, naročito kada se zaređa više oblačnih dana.

Ugovor o izgradnji šest solarnih elektrana u Negotinu, Zaječaru, Odžacima, Lebanu, Leskovcu i Bujanovcu, ukupnog kapaciteta jednog gigavata i vrednosti oko 1,5 milijardi evra, potpisan je sredinom oktobra 2024. godine, piše Danas.

"Najave o izgradnji gasnih elektrana u Srbiji traju decenijama“

Profesor Goran Radosavljević sa FEFA Univerziteta kaže da su projekti izgradnje gasnih elektrana u Srbiji tema koja traje decenijama.

- Ne bi bio prvi put da se potpiše sporazum o izgradnji gasne elektrane. Od vremena Zorana Đinđića do danas, Srbija je potpisala nekoliko sporazuma sa različitim zemljama, Rusijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, o sličnim projektima, i nikada se nisu realizovali - navodi Radosavljević.

Radosavljević ističe da bi, po njegovom mišljenju, bilo bolje ulagati taj novac u druge projekte.

- Više bih voleo da proizvodimo struju na neki drugi način, a ne iz gasa koji nemamo i čije snabdevanje je pod velikom neizvesnošću. Posebno kada govorimo o Azerbejdžanu, oni nemaju dovoljno gasa i za Srbiju i za ostatak Evrope. Smatram da je bilo bolje taj novac uložiti u povezivanje sa nekim LNG terminalom - ističe on.

Na pitanje koliko brzo bi gasna elektrana mogla da bude izgrađena, profesor objašnjava da sama izgradnja ne traje dugo i da bi teoretski mogla biti završena za dve godine.

- Ali to podrazumeva da su svi preduslovi rešeni – snabdevanje gasom, integracija u elektroenergetski sistem, izgradnja dalekovoda, razne dozvole… Zbog svega navedenog to može trajati i duže - kaže on.

Na pitanje da li bi jedna od tema sastanka mogla da bude povećanje nabavke gasa iz Azerbejdžana i kada bi to moglo da se dogodi, Radosavljević objašnjava da mogućnost povećanja snabdevanja zavisi od kapaciteta transporta.

- Trenutni gasovod TAP popunjen je više od 90 odsto, a najveći deo koristi Italija. Nadam se da postoji slobodan kapacitet i da Azerbejdžan može da isporuči Srbiji tražene količine, jer su one relativno male. Ukoliko bi stabilna isporuka od milijardu kubnih metara bila ostvarena, to bi nam omogućilo da zamenimo više od trećine gasa koji trenutno kupujemo od Rusije, što nije beznačajno u smislu još jednog izvora snabdevanja - ocenjuje profesor.

Profesor ističe da Srbija ima mogućnosti za povećanje kapaciteta skladištenja gasa, dodajući da bi to mogla biti zanimljiva tema za Azerbejdžance koju bi im trebalo ponuditi.

- Pored postojećeg skladišta u Banatskom Dvoru, možemo razviti još dva u okolini. Time bi Srbija mogla postati regionalni hab za skladištenje gasa, za zemlje poput Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije - smatra Radosavljević.

"Ključno pitanje za Srbiju ostaje način snabdevanja gasom“

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac podseća da je projekat izgradnje gasne elektrane kod Niša predviđen ranijim strateškim dokumentima.

On smatra da predstavlja racionalno rešenje u aktuelnim energetskim okolnostima.

Iako, ističe, Srbija dugoročno treba da smanjuje potrošnju prirodnog gasa zbog obaveza u vezi sa smanjenjem CO2 i dostizanjem klimatske neutralnosti, Banjac smatra da će se svet, uključujući i Evropu, na to gorivo oslanjati još najmanje dve do tri decenije.

Prema njegovim rečima, prirodni gas jeste fosilno gorivo i emituje ugljen-dioksid, ali u poređenju sa drugim fosilnim energentima predstavlja čistije rešenje.

- Zbog toga ga Evropska unija posmatra kao prelazno gorivo u procesu energetske tranzicije - kaže Banjac.

Banjac ukazuje da, kada je reč o gasu, ključno pitanje za Srbiju jeste način snabdevanja ovim energetntom, kako bi i ta elektarna u Nišu imala dovoljno tog energenta.

- Trenutno se Srbija dominantno oslanja na ruski gas, dok Evropska unija planira da do 2027. u potpunosti prekine uvoz iz Rusije. U takvim okolnostima, Srbija bi trebalo što pre da potpiše dugoročni desetogodišnji ugovor o nabavci gasa, kako sa Rusijom, tako i sa Azerbejdžanom, i da osigura stabilnost isporuku - smatra Banjac.

Kada je reč o dugoročnim ugovorima sa Rusijom, profesor smatra da bi oni mogli da obezbede sigurnost snabdevanja, čak i u uslovima političkih tenzija. Kao primer navodi da je gas kroz Ukrajinu tekao i tokom ratnih sukoba, jer su postojali važeći ugovori i visoke ugovorne kazne za prekid isporuke.

Napominje i da Azerbejdžan nema velike viškove gasa koje bi mogao da ponudi Srbiji, jer je potražnja za tim energentom u Evropi porasla nakon uvođenja sankcija Rusiji.

Zbog povećane tražnje, cena azerbejdžanskog gasa je viša u odnosu na ruski, ukazuje naš sagovornik.

Govoreći o samoj gasnoj elektrani, Banjac ističe da bi takvo postrojenje imalo višestruku ulogu. Pored proizvodnje električne energije, moglo bi da obezbeđuje i toplotnu energiju za gradske toplane, čime bi se povećala ukupna efikasnost sistema.

Gasne elektrane su, kako objašnjava, pogodne i za balansiranje elektroenergetskog sistema, jer se relativno brzo pokreću, smanjuju ili povećavaju snagu, što je važno u uslovima rasta udela obnovljivih izvora.

Na pitanje koliko bi trajala izgradnja, Banjac navodi da je reč o tipskim, tehnološki već razvijenim postrojenjima, te da bi realizacija mogla da bude završena u roku od nekoliko godina – realnije za pet nego za deset godina.