PORAZNA STATISTIKA Više od 11.000 industrijskih radnika u Srbiji ostalo bez posla prošle godine

Ako se pogledaju podaci o zaposlenosti koje objavljuje Republički zavod za statistiku (RZS) vidimo da je broj zaposlenih u Srbiji opao za 0,2 odsto u 2025. godini.

Iako pad broja zaposlenih nije dramatičan, ono što je zanimljivo jeste promena u strukturi. Naime, zabeleženo je smanjenje zaposlenosti u prerađivačkoj industriji, energetici, poljoprivredi, kao i u većim delovima stručnih i tehničkih delatnosti.

S druge strane, rast zaposlenosti ostvaren je u uslužnim delatnostima, građevinarstvu, u nekim kategorijama trgovine i transporta, kao i u sektoru informacionih usluga i IT delatnostima.

Zvanični podaci pokazuju da je u 2025. godini ukupan broj zaposlenih opao za 887 radnika. Kada se pogleda po sektorima, vidimo da je u prerađivačkoj industriji 11.510 manje zaposlenih nego godinu pre.

Najveće procentualno smanjenje zabeleženo je u industriji proizvodnje kože i predmeta od kože i to za 1.701, odnosno 14,6 odsto. Pored toga, pad od 13,1 odsto zabeležen je u oblasti proizvodnje odevnih predmeta, odnosno u tekstilnoj industriji. U tom sektoru, prema ovim podacima, zabeleženo je 4.189 manje zaposlenih.

Zanimljiva situacija je i u trgovini, gde je broj zaposlenih u maloprodaji čak porastao za 494 zaposlena, uprkos Uredbi o ograničenju marži, zbog koje su, kako se tvrdi, pojedini trgovci zatvarali desetine prodavnica. Međutim, smanjenje od 2.435 zaposlenih zabeleženo je u veleprodaji, što je pad od 2,1 odsto.

Pad od 4.672 zaposlena zabeležen je i u oblasti stručne, naučne i tehničke delatnosti. Drastičniji pad od 7.530 radnika bio je u oblasti arhitektonske i inženjerske delatnosti.

Zanimljivo je i da je ostvaren rast broja od 11.135 zaposlenih u oblasti administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti. Od toga, porast od 7.934 zaposlena odnosi se na zaštitne i istražne delatnosti, gde pripada delatnost fizičkog obezbeđenja, što je skok od 27,3 odsto.

Iako statistika pokazuje određene trendove i ukazuje na pojedine alarmantne indikatore, ne prikazuje uvek realno stanje. Industrija koja je prošle, kao i prethodnih godina, bila na najvećem udaru, jeste automobilska, gde su zatvarane fabrike i ljudi mahom ostajali bez posla.

Prema saopštenju Samostalnog sindikata metalaca Srbija, tokom prošle godine je 12.640 radnika bilo upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana.

Takva praksa rezultirala je otpuštanjem više od 6.000 radnika, a takav "negativan trend“ nastavlja se i ove godine, upozorili su oni.

Podaci RZS pokazuju i kako se promenila struktura primanja građana u samo godinu dana.

Broj zaposlenih koji su primali do 50.000 dinara mesečno smanjio se sa 18,3 odsto, koliko je bio u septembru 2024. godine, na svega 3,2 u septembru prošle godine. S druge strane, povećao se broj onih koji su u kategoriji primanja između 50.000 i 65.000 dinara sa 21,7 odsto na 25,3.

Postotak zaposlenih povećan je i u gotovo svim ostalim kategorijama gde su primanja veća i idu preko 200.000 dinara. Samo je u kategoriji primanja od 85.000 do 100.000 dinara ostao nepromenjen.

Aleksandra Anić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu pojašnjava da je na tržištu rada došlo do stagnacije u 2025. godini, a da od brojnih faktora zavisi da li će doći do dodatnog pogoršanja.

- I dalje tržište rada Srbije ima ozbiljan problem sa nedostatkom radne snage usled negativnih demografskih trendova i emigracije radno sposobnog stanovništva, tako da bez obzira na rizike koji postoje i koji su sve veći, ne očekuje se veće smanjenje zaposlenosti i rast nezaposlenosti - navodi ona.

Prema njenim rečima, tražnja za radom se promenila, pogotovu tokom i nakon pandemije.

- Trend je takav da zaposlenost raste u građevinarstvu i uslugama, dok opada u poljoprivredi i industriji. Kada su u pitanju usluge, veliki rast je ostvaren u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima. Ova delatnost obuhvata različite usluge za kojima je tražnja u poslednjih par godina značajnije rasla. Tu spadaju iznajmljivanje i lizing (automobila, motora, kamiona, mašina i opreme i sl.), aktivnosti agencija za zapošljavanje, aktivnosti putničkih agencija i tur-operatora, usluge privatnog obezbeđenja, usluge održavanja objekata i čišćenja, kol centri, kancelarijsko-administrativne uslužne delatnosti, agencija za naplatu potraživanja, usluge pakovanja i slične uslužne delatnosti - objašnjava Anić.

Ističe da i informisanje i komunikacije beleže konstantno veliki rast broja zaposlenih, te da je za 10 godina taj broj povećan za čak 114 odsto. S druge strane, kako ukazuje, finansijska delatnost i delatnost osiguranja ima 3.800 zaposlenih manje u 2025. u odnosu na 2015. godinu, odnosno osam odsto manje.

- Smanjenje broja zaposlenih u finansijskom sektoru je delimično posledica sve veće dostupnosti finansijskih usluga onlajn, što smanjuje tražnju za radnicima koji imaju fizički kontakt sa klijentima, ali verovatno i usled efekata različitih ograničenja koja je država u poslednje vreme nametnula bankarskom sektoru. Što se tiče industrije, smanjenje broja zaposlenih je posledica zatvaranja fabrika, kao i konstantnog rasta realnih jediničnih troškova rada, koji rastu brže od produktivnosti rada - navodi Anić.

Ona se osvrnula i na sektor građevinarstva.

- Usled ekspanzije tog sektora u dužem vremenskom periodu beležen je rast registrovane zaposlenosti, za 47 odsto u 2025. u odnosu na 2015. godinu. Ipak, usled usporavanja privredne aktivnosti u tom sektoru, primetno je smanjenje broja zaposlenih u građevinarstvu u trećem kvartalu 2025, pre svega, neformalno zaposlenih radnika - ukazuje ona.

Kada je reč o narednom periodu, Anić veruje da će prerađivačka industrija, finansijski sektor i trgovina potencijalno smanjivati broj zaposlenih.

- Potrebno je da se potpuno promeni naša ekonomska politika. Fiksiran devizni kurs dovodi do toga da plate u evrima rastu koliko i nominalno rastu u dinarima, pa troškovi poslodavaca u evrima konstantno imaju veliki rast. Već duži niz godina ostvarujemo veći realni rast zarada od rasta produktivnosti rada, što stvara pritisak na jedinične troškove rada, pa naši izvozni proizvodi postaju skupi na međunarodnom tržištu - upozorava.

Prema njenim rečima, potrebno je da se ulaže u produktivne investicije, u novu tehnologiju i opreme, u inovacije, ali i u ljudski kapital.

- U kratkom roku ne mogu da se implementiraju rešenja koja bi trebalo da suštinski ublaže i zaustave negativni trend, pre svega u industriji - poručuje ona.

Anić objašnjava i razloge za nagli skok zarada, pre svega, onih koji su zarađivali do 50.000 dinara.

- Minimalna neto zarada u 2024. godini je iznosila oko 47.000 dinara, dok je u 2025. bila oko 55.000 dinara u proseku. Rastom minimalne zarade lica koja su bila ispod 50.000 prešla su u kategoriju preko 50.000. Dodatni razlog je taj što usled nedostatka radnika rastu zarade, pa se smanjuje broj radnika koji pristaju da rade za minimalac - zaključuje ona.

Ekonomista Nemanja Šormaz ukazuje da pad broja zaposlenih jeste odraz usporavanja ekonomije, do kojeg je došlo pre svega zbog ograničenja u samom modelu rasta za koji se Srbija snažno opredelila pre desetak godina, ali i zbog nedovoljno funkcionalnog tržišnog okruženja.

- Tokom 2025. zabeležen je blago negativan trend. Ako uporedimo poslednje kvartale 2025. i 2024. godine, pad je izraženiji i iznosi oko dva odsto, odnosno oko 22.000 zaposlenih manje. To još uvek nije alarmantno, imajući u vidu da je stopa nezaposlenosti relativno niska u domaćim okvirima iako i dalje visoka u poređenju sa EU, ali jeste jasan signal da sa dosadašnjim pristupom dolazimo do njegovih granica - upozorava on.

Prema njegovim rečima, indikativno je nekoliko stvari.

- Celokupan pad ostvaren je u pravnim licima, dok su preduzetnici povećali i broj firmi i broj zaposlenih. Dodatno, u Beogradu je broj zaposlenih porastao, što znači da su teret podneli ostali regioni, posebno južna i istočna Srbija. U tim regionima zaposlenost je smanjena za više od 10.000 ljudi, što predstavlja ozbiljan udar na lokalne ekonomije - objašnjava Šormaz.

On podseća da evropska automobilska industrija već neko vreme prolazi kroz ozbiljnu krizu, a da je Srbija prerađivački sektor u velikoj meri vezala upravo za taj lanac vrednosti – kroz značajne subvencije i aktivnu politiku privlačenja investitora iz tog segmenta.

- Najveći pad zaposlenosti trenutno je upravo u sektorima vezanim za automobilsku i tekstilnu industriju. Razlozi su dvostruki: pad tražnje za evropskim automobilima, ali i činjenica da Srbija postaje relativno skuplja lokacija za radno intenzivne delatnosti - navodi on.

Dodatni problem je, kako kaže, što su mnoga domaća preduzeća u prethodnoj deceniji svoje poslovanje vezala za velike sisteme poput Leonija ili Gorenja.

- Danas smo u situaciji da desetine domaćih kompanija praktično preko noći ostaju bez ključnih klijenata, bez dovoljno diversifikovanog portfolija i bez adekvatne podrške za prilagođavanje novim uslovima - ukazuje Šormaz.

On upozorava da najveći rizik i dalje dolazi iz prerađivačke industrije, posebno iz kompanija snažno vezanih za evropsko tržište.

- Iako se očekuje blagi oporavak EU ekonomije, neizvesnost ostaje visoka. Mnoge kompanije su prethodnih godina pokušavale da očuvaju poslovanje smanjujući ili odlažući investicije u modernizaciju, digitalizaciju, automatizaciju i kontrolu kvaliteta. To ih sada čini ranjivijim - napominje.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Danas.rs.