Brnabić tvrdi da penzioneri u Srbiji bolje žive od onih u Nemačkoj i Luksemburgu: Stvarnost i statistički podaci je demantuju

Brnabić je ove nedelje u jutarnjem programu na jednoj režimskoj televiziji, uz ovu izjavu, dodala i da od kada je SNS na vlasti, odnosno Aleksandar Vučić, penzioneri u Srbiji sve bolje žive.

- Penzije su sve veće i u nominalnim i u realnim iznosima, i u odnosu na kvalitet, ta penzija može da pokrije sve troškove života. I sada, na toj rang-listi, vidite da je Srbija najbolja u regionu - rekla je Brnabić, ne objašnjavajući o kojoj se listi radi i kada je izašla.

Dodala je samo da "ta lista" pokazuje da je Srbija, kada je reč o penzijama, mnogo bolja od Hrvatske, Crne Gore, Nemačke, Norveške i Luksemburga.

Međutim, kada se pogleda lista Eurostata za 2023. godinu (poslednji objavljeni podaci) o prosečnim bruto penzijama, koju je obradio evropski Euronews, može se reći da ti podaci ozbiljno demantuju predsednicu Narodne skupštine i da su sve navedene zemlje zapravo bolje od Srbije.

Prema toj listi, jedinu nižu prosečnu bruto penziju u 2023. godini od Srbije imale su Bosna i Hercegovina i Turska.

U Srbiji je prosečna bruto penzija 2023. godine iznosila oko 350 evra mesečno, dok je u Hrvatskoj iznosila oko 460 evra, u Nemačkoj skoro 1.600 evra, u Norveškoj 2.400 evra, a u Luksemburgu čak 2.800 evra.

Čak i kada se kao parametar uzme standard kupovne moći (PPS), koji odražava troškove života, Srbija je ponovo pri dnu lestvice.

Iako je prosečna penzija, merena u PPS, tada iznosila oko 600 evra, i dalje je jedna od najnižih u Evropi, a jedine dve zemlje lošije od Srbije bile su Slovačka i Bosna i Hercegovina.

Činjenica je da su penzije od 2023. godine više puta uvećavane. Sa oko 290 evra (33.700 dinara) u 2023. godini, neto penzija je u 2024. godini porasla na oko 340 evra (39.800 dinara).

U 2025. godini neto penzija je povećana na oko 430 evra (50.700 dinara), a ove godine iznosi oko 480 evra (56.900 dinara).

I sa svim ovim povećanjima, srpska penzija i dalje je daleko od penzija u Nemačkoj, Norveškoj, a najdalje od Luksemburga.

Takođe, treba dodati da je ovaj rast penzija dobrim delom "pojela" inflacija.

Portal Danas je nedavno pisao da su u Srbiji cene neprerađene hrane - svežeg povrća, voća i mesa - ubedljivo najveće u regionu i da su porasle za 73,1 odsto kumulativno u periodu od jula 2021. do jula 2025.

Upravo su toliko porasle i penzije u istom periodu.

"Tvrdnje o dobrom položaju penzionera su propaganda, stotine hiljada živi ispod granice siromaštva"

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić ocenjuje da je izjava Ane Brnabić o dobrom materijalnom položaju penzionera u Srbiji rečena u funkciji "propagande", i da služi predizbornoj kampanji SNS-a, a ne realnom sagledavanju stanja.

On podseća da oko 450.000 penzionera u Srbiji prima najnižu, odnosno garantovanu penziju, koja je, kako kaže, ispod granice siromaštva.

- To je neverovatno. U 2024. godini granica siromaštva iznosila je oko 34.000 dinara, dok je najniža penzija bila oko 26.000 - 27.000 dinara. Poljoprivredni penzioneri su u još gorem položaju, i nakon usklađivanja penzija od 12,2 odsto oni primaju oko 22.000 dinara - navodi sagovornik Danasa.

Tamburić ističe da su poljoprivredni penzioneri posebno diskriminisani, jer imaju najnižu penziju u odnosu na ostale kategorije penzionera, iako, navodi, institut najniže penzije postoji upravo kao socijalna mera.

- Objašnjenja da su poljoprivredni penzioneri manje uplaćivali doprinose nisu prihvatljiva. Institut najniže, odnosno garantovane penzije postoji da bi se obezbedio minimum dostojanstvenog života, bez obzira na visinu uplata i radni staž. U skoro svim državama ta razlika se pokriva iz budžeta - naglašava Tamburić.

Upoređujući položaj penzionera u regionu, on navodi da je situacija u Crnoj Gori znatno povoljnija.

- U Crnoj Gori, sa kojom gospođa Brnabić upoređuje Srbiju, najniža penzija iznosi oko 450 evra. To znači da je njihova najniža penzija približno jednaka, ili tek nešto niža od prosečne penzije u Srbiji - rekao je Tamburić.

Dodaje da je položaj penzionera bolji i u Hrvatskoj, dok je Srbija eventualno ispred Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Posebno je kritikovao sistem tzv. uvećanja uz penziju, koje prima oko 1,2 miliona penzionera.

- Penzioner sa penzijom od 60.000 dinara dobije veće uvećanje nego onaj koji prima 10.000, 20.000 ili 30.000 dinara. To je neverovatno i pokazuje da ta mera nije osmišljena da poboljša položaj najsiromašnijih penzionera - ukazuje Tamburić.

Na pitanje da li penzioneri u Srbiji mogu da pokriju osnovne troškove života, Tamburić odgovara odrično.

- Prosečna penzija u Srbiji ne može da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu - kaže on.

Prema njegovim rečima, oko 980.000 penzionera prima penziju manju od prosečne, što, kako kaže, znači da žive u siromaštvu, dok 450.000 penzionera sa najnižim penzijama živi u bedi.

- Ti ljudi ne mogu da obezbede ni najosnovnije životne potrebe - ističe Tamburić.

"I BDP po glavi stanovnika pokazuje koliko smo daleko od Luksemburga"

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić ocenjuje kao neverovatnu izjavu premijerke Ane Brnabić da penzioneri u Srbiji žive bolje nego u Norveškoj, Nemačkoj i Luksemburgu.

- To je izjava koju zdrav razum teško može da shvati - kaže Grujić, ističući da podaci o BDP-u po glavi stanovnika jasno pokazuju ogromnu razliku između Srbije i razvijenih evropskih zemalja.

Prema podacima iz 2023. godine, kako navodi, Luksemburg ima više od 100.000 dolara po glavi stanovnika, Slovenija oko 32.000, dok Srbija iznosi oko 11.000 dolara.

- Ne može se porediti naš životni standard sa zemljama poput Luksemburga, a ni sa zemljama koje su do pre deset godina bile ispod nas - Bugarskom, Rumunijom, pa čak i Hrvatskom i Crnom Gorom - navodi Grujić.

On je dodao da je, u odnosu na evro, kupovna moć penzionera u Srbiji praktično stagnirala - pre deset godina iznosila je 51 odsto, dok je sada 54 odsto.

Na pitanje da li prosečna penzija u Srbiji pokriva troškove života, Grujić odgovara da je to nemoguće.

- Prosečna penzija ne može da pokrije osnovne troškove, naročito ako uzmemo u obzir da prosečna penzija iznosi nešto više od 56.000 dinara, dok cene nastavljaju da rastu - ukazuje Grujić.

Ukazuje da se penzija do kraja godine neće povećavati, dok će istovremeno troškovi života nastaviti da rastu.