Osećate li prolećni umor? Stručnjaci otkrili da li on uopšte postoji

Nova studija Univerziteta u Bazelu i Bernu došli su do zaključka: prolećni umor se naučno ne može dokazati.

- Otkrili smo da ljudi u proleće nisu merljivo umorniji ili iscrpljeniji nego tokom bilo kog drugog godišnjeg doba- otkrila je autorka studije, psiholog Kristin Blume

Na ideju za istraživanje ona je došla zato što su je novinari svake godine nakon zime iznova pitali za mišljenje o prolećnom umoru. - Postoji mnogo hipoteza kojima se pokušava objasniti ovaj fenomen, ali niko nikada nije proverio da li on uopšte postoji - rekla je Blum, prenosi Deutsche Welle.

Za potrebe istraživanja je, za sva četiri godišnja doba, redovno onlajn ispitivano 418 učesnika. Na svakih šest nedelja trebalo je da ocene koliko su se iscrpljeno osećali tokom prethodne četiri nedelje, koliko su bili pospani i kakav im je bio kvalitet sna.

Na početku studije, oko polovine učesnika je izjavilo da pati od prolećnog umora. Da je fenomen stvaran, pokazao bi se u podacima iz upitnika, što se nije desilo.

Postoje različite teorije o tome šta se zapravo dešava u našem telu u proleće. Toplije vreme širi krvne sudove, snižava krvni pritisak ili da višak melatonina iz zime izaziva pospanost. Ali, prema mišljenju Blum, to je sa stanovišta hronobiologije neubedljivo jer melatonin se neprekidno stvara i razgrađuje u 24‑časovnom ritmu, pa sezonski "višak" koji bi tek trebalo da nestane – ne postoji. 

- Da je prolećni umor stvaran biološki fenomen, upravo bi se u ovoj prelaznoj fazi morao jasno videti, na primer zato što telo mora da se prilagodi - objašnjava ona.

Podaci nisu pokazali ni brzinu promene dužine dana, ni pojedini meseci nisu imali ikakav uticaj na osećaj iscrpljenosti, zato je tim istraživača došao do zaključka da objašnjenje treba tražiti u kulturi pre nego u biologiji.

- Naša interpretacija je da je prolećni umor daleko više kulturni fenomen nego stvarni sezonski efekat - kaže Blum i dosaje - Reč postoji i omogućava ljudima da opišu svoje simptome. To oblikuje percepciju. - Ona dodaje i uticaj percepcije. Kada zasija Sunce, raste očekivanje da bi trebalo da budemo aktivniji. Ako energije nema, to onda više upada u oči. Blume govori o kognitivnoj disonanci i dodaje da prolećni umor deluje kao savršeno objašnjenje.

Ni alergije na polen, kijavica, niti uzimanje antihistaminika ne objašnjavaju pojavu prolećnog umora. Zanimljivo je da ni često pominjani "zimski umor" nije naučno dokazan. Istina, ljudi zimi spavaju malo duže, a leti malo kraće, ali to zadovoljava potrebe organizma. Nivo energije tokom godine ostaje stabilan.

Međutim, medicinski definisana zimska depresija - postoji. Ona nastaje usled nedostatka svetlosti i spada u sezonske depresije koje mogu biti praćene umorom, nedostatkom motivacije i lošim raspoloženjem. I manjak vitamina D, koji je zimi zbog nedostatka UV‑B zračenja mnogo češći, može dovesti do umora. Telo u zimskim mesecima često ne može da stvori dovoljno vitamina D, a njegov nedostatak povezan je sa trajnom iscrpljenošću i slabošću mišića.

Zanimljivo je i da je ovaj fenomen van nemačkog govornog područja gotovo nepoznat. - Kada o tome pričam kolegama iz drugih zemalja, oni se čude - kaže Blume. U engleskom jeziku postoji izraz "prolećna groznica", ali on ne označava umor niti iscrpljenost, već pojačanu vitalnost i energiju.

Izraz "prolećni umor" nije nepoznat ni u Srbiji i regionu- zbog kulturnih i jezičkih uticaja iz vremena Austrougarske u delovima regiona.

Mediji svake godine posvećuju prostor prolećnom umoru, koji se uklapa u širu kategoriju "promene vremena utiču na organizam", koja je snažno prisutna u kulturi kao fenomen meteoropatije, piše Deutsche Welle.