Koliko bi MOL mogao da plati ruski udeo u NIS-u?

Srbija očekuje odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) o produženju operativne licence za Naftnu industriju Srbije i odobrenju kupoprodaje kojom bi većinski udeo ruskog "Gaspromnjefta“ prešao u ruke mađarskog MOL-a.

Ako saglasnost bude dobijena, NIS bi mogao da dobije novog većinskog vlasnika do sredine marta, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, piše RTS.

Prema pismu o namerama koje su potpisali MOL i "Gaspromnjeft“, mađarska kompanija planira da kupi 56,15 odsto NIS-a.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je da bi Srbija od MOL-a otkupila pet procenata akcija, čime bi povećala svoj udeo na nešto više od 34 odsto.

O tome kako bi mogla da izgleda vlasnička struktura i ko bi upravljao kompanijom ključnom za energetiku Srbije, govorio je broker Branislav Jorgić.

- Imate dva osnovna uslova. Prvo da rusko vlasništvo bude svedeno na nulu u NIS-u, i drugo je da sredstva koja budu isplaćena po osnovu kupoprodajnog ugovora ne budu dostupna ruskoj strani - naveo je Jorgić.

Prema njegovim rečima, OFAK će nastaviti da prati sve elemente ugovora i poslovanja NIS-a i nakon potpisivanja kupoprodaje.

- Uobičajeno je da se sredstva isplaćuju na takozvani „escrow“ račun. Ta sredstva se neće moći koristiti dok se ne dobije konačna saglasnost OFAK-a da se mogu koristiti - rekao je Jorgić.

Plan je da Srbija od MOL-a otkupi pet procenata akcija i poveća svoj udeo na više od 34 odsto.

- To je bitno zato što odluke koje se donose dvotrećinskom većinom neće moći da budu donete bez saglasnosti Srbije - istakao je Jorgić.

Na pitanje ima li poslovne logike to što Srbiji nije omogućeno da procenat kupi direktno od "Gaspromnjefta“, već od MOL-a, Jorgić je rekao da su to odnosi Rusije, MOL-a, a verovatno i američka strana ima uticaj.

Prema njegovim rečima, nama je bitan konačan rezultat na kraju, a kako se do njega dođe, to je stvar tehnike.

Prema najavama, MOL i kompanija ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata mogli bi da formiraju zajedničko preduzeće koje bi upravljalo NIS-om, pri čemu bi ADNOK imao manjinski udeo.

- To znači da bi ta kompanija učestvovala u upravljanju većinskim delom, a unutar te kompanije bi se pojavio i ADNOK sa manjinskim vlasništvom -  objasnio je Jorgić, dodajući da je moguć širi strateški dogovor MOL-a i ADNOK-a o nastupu na evropskom tržištu.

Jorgić je podsetio da je NIS berzanska kompanija i da, po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, kupac koji stekne više od 25 odsto akcija mora da uputi ponudu za preuzimanje i malim akcionarima.

- Moguće je da se međudržavnim sporazumom reguliše da takva ponuda bude isključena, ali bi u tom slučaju morao da se donese i poseban zakon -  naveo je on.

Prema Jorgićevoj proceni, knjigovodstvena vrednost NIS-a iznosila je 3,3 milijarde evra na kraju 2023. godine, što bi značilo da 56,15 odsto udela vredi oko 1,85 milijardi evra.

- Po mom mišljenju, cena će se kretati oko 1,8 milijardi evra, plus-minus 100 do 200 miliona evra - rekao je Jorgić.

Jedno od ključnih pitanja je i budućnost rafinerije u Pančevu.

- NIS je izvanredno vertikalno organizovana kompanija. Isključiti rafineriju značilo bi kao da ubijate vola za kilo mesa - istakao je Jorgić.

Prema njegovim rečima, međudržavni sporazum nije dovoljna garancija da rafinerija neće biti zatvorena i da bi trebalo pravno obavezujućim dokumentom regulisati prava i obaveze MOL-a i Srbije.

Jorgić je naveo da u paket koji MOL kupuje ulaze i rafinerija, nalazišta, eksploatacija i druge kompanije u okviru NIS-a, uključujući HIP Petrohemiju.

- ADNOK je zainteresovan za razvoj oblasti kojom se bavi Petrohemija, tako da nije isključeno da to bude predmet posebnog dogovora - rekao je on.
Rok do 24. marta

Prema najavama, konačni kupoprodajni ugovor trebalo bi da bude potpisan sredinom ili krajem marta.

- Imamo rok 24. mart. Do tog roka bi trebalo da se sve reguliše, u suprotnom biće problema - upozorio je Jorgić.